Prosveta : almanah za godinu ...

_ (10—

у већем броју, као што је у ствари, но што исказује маЂарска званична статистика. У источном Срему, наша је апсолутна већина. Привредно т. ј. по земљишном поседу стоје Срби у тим крајевима сразмерно веома добро, нарочито од кад су се последњих десетак година тргли и почели натраг куповати многа, раније Немцима или Мађарима упуштена имања. Но српско обележје Војводине не састоји се у ономе о чему нам статистика може причати : броју живља, уделу земљишног поседа, броју школа, и др. Немци н. пр. налазе се у Војводини у приближно једнаком броју, тако исто и Мађари, једних је привреда других школство и «интелигенција» (чиновничка разуме се) снажнија и многобројнија, па ипак је српски елеменат интимније везан с тим крајем. То је историјски објашњиво. Срби су дошли као согриз зераганшп паноп, и то су остали до данас. Немци имају једино општинских интереса и акција, па и то само по селима. Обичне заједнице немају, нити теже за њима. Што год прелази хоризонт општина, села то обављају у заједници са Мађарима, под њиховом директивом, као ствар државне заједнице. Мађарство је досељавано: на спахијска имања, као радници-надничари, «наполичари» или служинчад; у вароши, као чиновништво државно и привредних полузећа; томе придолази и јеврејска бујица после укинућа Војне Границе и с почетком новчане привреде у тим крајевима, те велик број помађарених Немаца. Сви су они «Мађари», носиоци «државне идеје», но без међусобне социалне солидарности, без особених културних тежња и установа: званични патриотизам без културног национализма. Једино српски живаљ, и то на жалост у главном само православни, осећа се посебном националном скупином, која као такова има својих културних потреба и могућности које јој не може задовољити једна полиглотска држава а још мање шовенска «јединствена и једнонационална Угарска». Српство се борило свесно, и ако не сретно, за изграђење своје националне културне организације. Како је тешко постићи тако нешто, најбољи су нам пример Словаци, који на 4 милиона глава немају ни једне своје средње школе — јер им их одузеше; немају своје Матице — јер ју докинуше; и из дана у "дан мањи им је број и основних школа — јер их претварају