Prosveta : almanah za godinu ...

=

повољне структуре: мали и средњи посед превлађује. Нарочито су нам јаки многобројни средњи сељачки поседи: просечно долази на једно српско имање више земље и боље земље но што је просечност за целу Угарску (на сваку српску главу и нератаре, долази у Војводини 1'5 хектара). Наши крајеви имају најбољу земљу, и принос, виши но у ма којем другом југословенском крају, може се још знатно повисити, удвостручити најмање.

Дух нашег српског друштва је ведро — демократски. Могу слободно рећи да ни у једноме нашем крају с изузетком херцеговачко-црногорског дела — нема толико сељачке самосвести, сељачког аристократкзма као у Војводини. Школовани и средњи сталеж највећим су делом сељачког порекла, бар у трећем колену, или још у живим родбинским везама с ратарима. Национална борба, послови око народног просвећивања зближили су и спријатељили велик део интелигенције с народом како ни у једном другом крају. Остварен је друшиштвено-културни де– мократизам. Да је и расна виталност Војводине остала висока доказаше нам добровољци из руског «ропства» које је значило за њих живот и слободу: сразмерно су Банат, Срем и Бачка највише дали добровољаца п на српском п добручком фронту. Војводина остаје, премда најмања, најкултурнија не само српска већ и југословенска земља. Далеко би ме довело кад бих сада расправљао шта би од Војводине имали очекивати у Југославији, а шта би се морало учинити ако будемо морали већи или мањи део од ње изгубити за државну заједницу. Проблеми су на тим основама многобројни. Но једно смемо рећи без разлагања претпоставака: као што је била колевка српског национализма (граф Ђурађ Бранковић, Доситеј, и Омладина) исто би тако у Војводини Срби са «Шокцима», Буњевцима, Хрватима, па и многим Русинима, Словацима и другим, дали нов тип Југословенима. И Војводина би постала ковницом и леваоницом културног Југословенства и као такова изгубила би границе своје данашње посебности и издвојености из комплекса југословенских земаља.

Тако би се Срби Арсена Црнојевића, Стевана Штиљановића и Змаја Вука Бранковића вратили Душановом Царству које је за нас Југославија са свим великим изгле-