Prosveta : almanah za godinu ...

|

стензивна пољопривреда са много примитивног, пашњачког сточарства. Буна 18348 поништила је највећи део онога што је било постигнуто, по повратку на згаришта морао је и сељак и трговац поново да кући. А све време, у утакмици са знатно напреднијим и искључивим привредником Немцем. Без кредитних организација, без привредне наставе. Дуго се губило, узмицало. Но од 1900 од већег броја Земљорадничких Задруга (од 304 српске задруге Хрватске Славоније и Угарске), отпада 190 на Војводину. Од тада се у утакмици много шта научило, а најнеспособнији били већ издвојени, селидбом у Америку или у јужније српске крајеве. Наши људи почеше враћати земљу, почеше местимице сузбијати Немце. «Мртва тачка» је у аграрној борби савладана и ту се можемо надати само успесима. Наш је ратар постао у јачој мери ћото есопопиец5, боље рачуна и више разуме свој посао, па је и гладан земље. У осталим гранама привреде још смо слабо, несразмерно слабо заступљени. На занате се нерадо иде, из извесног поноса, за трговину недостаје нашем елементу и наклоност и спрема, па и потребна еластичност кредитне организације. Жилава и безобзирна јеврејска раса, потпомагана управним па и војним властима монополише у многим местима трговину. Организовање и просвећивање српских потрошача било би према таковом стању ствари кажњавано и угушено као «противдржавни покрет», примера је било. Структура нашег друштва је још заостала, можда у многоме иза оне од пре пола века. Средњи сталеж је опао; нових струка које дођоше са развојем новчаног газдинства и индустрије, са новом научном основом и методом саме пољопривреде, не заузесмо у потребном броју. Држава и вармеђа (окружна самоуправа) чиниле су све могуће да нам умање број интелигената. Док Срби уУгарској представљају 2:6 по сто целокупног становништва, они чине свега 0:6 државног и 0:7 по сто окружно-самоуправног чиновништва, од адвоката их је 1'9 посто Срба, у цркви 1:8 посто, у школству 1:7 посто, у здравству (лекара 35, само у Угарској! лекарничара исто тако) 0:6 посто; књижевност и уметност 1 по сто. Свега 2276 школованих људи т. ј. 1'6 по сто угарске интелигенције. Румунски и словачки удео је сразмерно јоште слабији. Срећом нам је ратарски сталеж социално веома