Prosveta : almanah za godinu ...

= 120 —

код наше браће православних и католика. Борило се с једне стране за «дин и турску вјеру Мухамедову», ас друге за «крст часни и слободу златну», где је слобода значила слободу припадника исте вјере.

Па ипак, поред свега оваког расположења духова, могло се готово поуздано надати да бисмо се освијестили и отресли свих тих предрасуда, те најзад ујединили и ослободили од Турака, да се није нашао у сусједству вук у хришћанској јањећој кожи, као што је Аустро-Угарска монархија. Она, «у име хуманости» и «да би спријечила пролијевање недужне хришћанске крви», доби мандат од Европе да окупира Босну и Херцеговину. Аустријска окупација и њезин црни режим у Босни пресјекао је потпуно покрет освјешћивања наших муслимана. Аустрија, далеко препреденија и искуснија од Турака у сплеткарењу успјела је да уништи и оно свијести што је било. Да би осигурала своју власт, да би нас што боље експлоатисала и да би нам за навијек убила и помисао на слободу, побринула се одмах у почетку своје управе. Да би муслимане умирила и у исто доба за будућност упропастила, она одобри и задржи све старотипне мејтефе и институције где се учи само лијеност и одвраћа сваки поглед од стварног и модерног живота. Да би их убиједила да не треба да се брину ни за што и да се могу што више одати механама и јавном женскињу, она задржи стари феудални аграрни систем. Да би упропастила православне и католике и уједно подјарила што више мржњу против муслимана, не решава аграрно питање. Да не би опет ових љубав изгубила, стално обећава да ће то питање рјешити. Католички је дио још и на тај начин водила за нос што тобоже фаворизираше католичку вјеру, а стварно је тим само потпомагала своје колонисте католике, на штету домаћих.

На оваком почетном темељу основан, наш и јавни и приватни живот развијао се све на нашу штету, а све на корист аустријске управе. Замрзише се укућани јаче но икада прије, док је странац непријатељ триумфовао.

» « ж

Док се овако црно развијао живот у нашој ХерцегБосни, десиле су се врло велике промјене у два наша кул-