Prosveta : almanah za godinu ...

О 5

опа гаростје пајуесе од зуојћ деја 1 <Нбе арзојшпо ргамо да зе хоме Рејетотот јисозјоуепзкт.

Озрећ Пеагасцје. МЕ зто хадомојт цзрећот кој! је штаја паза Пекјагасја. Опа је пабја па орзје одобгамапје ! теоји Бесипсита Којр зе пајахе и замехтект хепјата, теоји пат зуејот Кој! је род Аџзто-Џеагзкот, оде зи је гергодикоуа! у! јисозјомепзк! Пајом. Опа је одиземјепо рогагамјепа 1 и згрзкој уојзе! 1 теди јигочјоџепзкит аобгоуођестпа, Кој зе Боге 5 пјоте гате ш7 гате. Меор:запо је бПо хадомозуо 1 одобгамапје 5 Којт је згрзка уојзка ргоргаша Рекјагасји. Пте пат је опа даја поуосг адокага о зуоте одиземјепји 5 Којпт :2атЖама ђогђи 7а паз мен си].

Мајепа згрзка агХауа дЧоКахаја је мес зуојот ћегојекот Ббогђот зпаси ! ргедапоз! пазе газе. Розје помћ рођеда пад аценијакит агтпијата па Сеги 1 Кидтки, Згија је рокјекја и пегаупој Богб;, парадпша за земега од Ацто-Метаса, а за 15гока од Висага. Очјамјепа зата зеђ; опа шје тооја да зе ЧомоЏпо одирге. Маза ијефпјепа агХама |!се ђаг Коико. (т дапазпје Згбеје, 1 дохојјпо јака да одбије зуаки поуи памаји перпјајеузки. Омт гаот пи шадто и јајомји зуега. (лагто розје иХазшћ %Хлауа. Те Хуе роКагаје зи зуеји Ко је па5 пагод, За 1 је пјесоуа опата ! пјетоу сиј. Мазт иједфтјепјет пи Сето розан Сапом тедипагодпог Бгатуа ! КиНшге зуећзКе. То пат је сиј, [0 паза јефпа атбзоја.

Ру. Ате Тгитвге.

(мадак 12 једпе Копгегепаје и Егапсизко- 5грзкот

Огизјуц, об-Матрапе и Вшент Уопоозјаге, Мо. 26, 1917. — (0.)

ПОЗДРАВ ФРАНА СУПИЛА.

тик АТАЛ Ре си пеге с а ;

Честитајући Српској Краљевској лади на горњем делу, Франо Супило позива се на приговоре које је сам чинио о томе раду и вели:

„ «У толико је већа моја радост с којом данас поздрављам Вас, Вашу владу, Југословенски Одбор и цисло Србствомученичког балканског Пиемонта ради закључака прихваћених који су дапаче у темељним начелима надмашили моје постулате. Овим су наравно посве одпала она гравамина, које сам лани изнио у Југословенском Одбору као више неактуална, а нови постављени темељ јест гранитско хисторијско дјело и идеја водиља садашњости и будућности читавог нашег народа па какав год га тежаки трновит пут још чекао. Камо среће да се је ово могло учинити одмах у почетку рата у напону снаге и побиеда Србије; али ништа није прекасно нити ће дјело икада умриети. Дирнут и одушевљен захваљује, поздравља и слави

Лондон, јула 1917. Франо Супило.»