Prosveta : almanah za godinu ...

_БЕОгГРАД__ [шка Сејоме КРАЈ ЛЕНЕ НИЈЕ.

Примањем мандата од Европе 1878 да окупира и администрира Босну и Херцеговину, Аустрија је постигла један од највећих успеха у својој историји. Он је несумњиво и последњи. |

У знак признања за поверену јој мисију, аустроугарска влада у напред је дала свечано обећање, да ће поћи у Босну и Херцеговину као носилац културе, благостања и напретка онамошњем народу.

Међутим, Аустрија је погазила ово своје свечано обећање, као и толика ранија, које је било добило и меЂународно-правну санкцију Берлинским Уговором.

У место да пође као «носилац културе», Аустрија је ушла у Босну-Херцеговину уз припомоћ 200.000 војника, којима је босански народ уступио сваку стопу земље орошену крвљу својом. У место простог администратора, Аустрија се појављује од првог дана уласка у земљу као завојевач.

Као одговор на овакво схватање свога права администрације, босански народ диже буну године 1882 против Аустрије.

За све време своје окупационе управе, Аустрија је «уносила културу» подизањем искључиво жандармериских касарна у место школа. ~

Колико је Аустрија желела народно просвећивање, најочитију сведоџбу пружа тужна историја културног друштва «Просвете». Од првог дана његовог оснивања па све до данас, његови чланови су излагани сваковрсним гањањима. За време овог рата већина од њих су предавани преким судовима на суђење «због велеиздаје». Између многих других осуђен је на смрт и Васиљ Грђић, секретар « Просвете», један од најугледнијих просветних радника у Босни.

Народно благостање заснивано је на грађењу стратегијских железница. А експлоатација свих главних извора народног богатства (шума, руда и др.) поверена је странцима. Политичке слободе апсолутно нису ни постојале. За све време окупације одржавана је нека врста опсадног

3