Prosveta : almanah za godinu ...

ДО

Говорећи даље о условима повољним за горњи балкански блок, ми ћемо изнети све користи које је Немачка са Аустријом раније имала у сепартистичком развијању појединих држава на Балкану, из чега ће јасно изаћи и пшттете по Балкан и штете по односе његове са државама данашњих наших савезника, који све интересе имају да се стари статус промени и да се нов креира, како га ми овде предвиђамо.

=

Горњег економског блока срачуната јачина економска (богатство) у очи европског рата, по ценама ондашњим, била је 60—70 милијарди. Продукција је око 12—14 милијарди. Продукција је 30 на сто агрикултурна од чега преко 50 на сто износе саме цереалије. Индустрија не обухвата ни 10 на сто целе производње земаљске. За одржавање административно горњих свих области, државно и обласно, потребно је било 12 по сто од целе продукције на 1700 милиона. Извоз из горњих свих држава достизао је на 3000 милиона, а увоз на 1500—2000, укупни је међународни биланс био 4500—5500 милиона. Железнице су бројале на 15.000 километара, а тонажа 1300.000 тона. У“ горње области урачунавам овде Бугарску и турске про винције на Балкану.

Ако се пореди богатство горњих области са Немачком која је по простору мања, онда је оно 7—8 пута мање, са Италијом, 4—5 пута слабије, и не достиже ниво економ ског благостања ни једне државе европске сем Русије европске. У погледу путева, комуникација на суву и води, индустрије и др. назадак је још очевиднији у сравњењу Балкана са Европом. Број пристаништа постоји у Грчкој, Бугарској и Румунији, све друге обале су лишене и пристаништа и веза њихових са центрима продукције на полуострву. Солун је тек после балканских ратова почео да добија свој значај као пристаниште, а Цариград у погледу трговине не игра одавна никакву улогу. Веза жедезничких нема готово никако међу државама балканским, и оно што постоји није за узајамни промет међу државама на Балкану, већ за везу тих држава са Аустријом и Немачком. Потпуна је изолованост међусобна између др-