Prosveta : almanah za godinu ...

а

контингентима за 1919 годину, ако Централне Силе дотле не буду срушене. Можда није далеко дан кад ће и Јапан дати свој улог и у сувоземној војсци, а није искључено да се неће поново појавити руска армија. Ма шта сеу Русији догађало, и ма колико нереда и хаоса уносио режим бољшевика, Њемачка и Аустрија неће моћи дићи сву војску с руске границе. За њих ђе постојати руска опасноет увијек, и са те се стране може Савезницима јавити помоћ кад је више и не буду очекивали.

Ма како се развијали догађаји, наша национална ствар је ствар Савезника, то јест ствар правде и морала. И она не може да не успије. Савезници не смију оставити Аустро-Угарску онакву каква је прије рата била; дијелити се пак она може само иза побједе. На њеним развалинама треба да никну нове, бујне и свјеже националне државе које ће бити носиоци не само грубе материјалне културе, што је одлика германске расе, него и социјалне правде и људскога морала. Крфска Декларација обиљежила је већ облик наше нове државне заједнице, каква има да нам дође иза ослобођења и уједињења. Ничија права том декларацијом нијесу тангирана, јер кад се ради о врховном добру народа њему морају бити потчињени сви поједини интереси и све личне амбиције. Њему самоме је остављено да преко својих представника изрази народну суверену вољу. Наше покрајине морају бити слободне и уједињене, то је основна мисао и идеал народне борбе. Сепаратизам ма које од њих било би издајство тога идеала. Ко мисли да такве идеје могу наћи поља код Црногораца, _јако се вара. Неколико плаћеника једино могу водити то коло. А ако у ту мрежу буде безазлено упао још ко, он ће се ипак најзад освијестити.

А када дође дан побједе и када наше племе на пуној слободи упути цијелу своју способност мирном раду и култури, сви крајеви Словенског Југа, који су поднијели толике жртве за народно имеи ослобођење, са још ће _ већим полетом наставити рад у заједници, која има да окупи све здраве снаге и све енергије.

Културно босанско-херцеговачко друштво «Просвјета», које је тако дивљачки гоњено и угушивано у својој домовини, које је затим своју лучу просвјете и народне сви-