Prosveta : almanah za godinu ...

ПН он

јести успјешно уждило чак с оне стране океана, у Америци, и чији пламенови избијају сада из слободне Женеве, има да буде огњиште културе и просвјете не само за Босну и Херцеговину, него и за сву нашу слободну отаџбину Срба, Хрвата и Словенаца. Париз, децембра 1917 године. Андрија Ј. Радовић.

ЈУГОСЛОВЕНСКА МИСАО.

Наша је мисао стара тачно онолико колико смо и ми стари. Тражити је само у овоме или ономе веку, у овој или оној генерацији, — погрешно је. Она нам је дошла још онда када смо и ми дошли на овај крвави Балкан свих социјално-политичких ветрометина. Дубоко у крви лежала је она још у Бојци, и по Карпатима. Јер, ми смо од увек мислили једно, и осећали, и говорили, и радили. Павши на Балкан од Корушке до Тесалије и Солуна, и од Јадранског до Црног Мора, тражећи хлеба и социјалне среће, мало по мало, у борби с Богом и са људима, ујеДињавали смо се око својих оцева, старешина задруга, старешина села, жупа, и тако даље, док се не сажмасмо у три племена једнога народа. Од Властимира, Прибоја и Сома, па преко Цара Душана и Крешимира !У, до Цара Лазара и Звонимира, Југословенска Мисао је мисао која се мисли, говори и дела. Доцније, кад долази култура, ето и Трубара, и Штура, и Крижанића, и Стјепана Конзула, и браће Далматина... Око 1650 године, Крижанић долази у Москву и кличе Цару: «Западни су. Словени потпали под једно страшно ропство; само Русија има свог сло– венског суверена. Ти, дакле, Велики Царе, треба да бдиш над словенским народима и, као добар отац, да се побринеш о твојој расутој деци. Имај милости за оне који су. се преварили и, као отац из Јеванђеља, врати их разуму. Многи су од њих као опијени једним мађијским пићем. У својој заслепелости, они чак н не осећају увреде које им наносе туђинци: Они не знају за свој срам, они се, на-