Prosveta : almanah za godinu ...

ОН

заставник Југословенске Мисли, говори у Царевинском Већу о Уједињењу, осуђујући у седници од 21 јуна 1860 године насталу германизацију. Лозор уводи 1862 године нову рубрику «Словенски Југ». Уопште, Коларове панславистичке идеје стварају читав низ панјугословенских апостола који хоће Слободу и Уједињење, па ма и у федерацији са Аусријанцима и Мађарима. Са тиме се завршава и 27 период Југословенске Мисли. Настају опет прогони, борбе, Ффујде еј шпрега, пресије, однарођавање. Сабор 1871 године оглашава Нагодбу невредећом, избијају нереди, и после тога, опет погодбе, концесије, саборисања, периоде погафања и утишавања под баном Мажуранићем. 1883, мађаризација доведе до читавих побуна, и настаде страшни режим познат под именом «Куеновштине». Једини поклич ва то време то је Штросмајеров телеграм 1888 године који он, поводом прославе хиљадугодишњице Светога Владимира Кијевског, шаље Руском Цару стављајући питање расе изнад питања вероисповести. За то време, Србија, у којој Југословенска Мисао никако није престајала, даје Кнеза Михајла, Илију Гарашанина и, нарочито, Светозара Марковића. Светозар Марковић, један од највећих социјалних иницијатора на Словенском Југу, у својој Србија на Истоку, даје грандиозан план на коме треба радити, и утиче на читав низ социјално-политичких радника и с једне и с друге стране Дунава и Саве. Не треба заборавити, за то време; ни младог црногорског кнеза Николу који се сав био ставио у службу југословенских идеја ондашње Србије и, нарочито, херцеговачки устанак под Луком Вукаловићем (1862), као и устанак 1875 године, у коме учествује, под именом Петра Мркоњића, и данашњи Краљ Србије Петар Карађорђевић, који, такође, имају чисто југословенски карактер. — Настаје, после тога, једна тешка периода: «милановштина» у Србији, «куеновштина» у Хрватској, «мађаронство» код пречана. Сви се социјално-политички духови баве Пиј питањима. То је периода: уставних борби, Зајечарске Буне, аустрофилства, трансакција политичких, компромиса, мађаронства, мирења са стањем, лојалности, саборисања, међу· собних оптуживања: разједињеност, разобручаност, «поли-