Prosveta : almanah za godinu ...
се наши тамошњи диви не би одвојили од оних страних живаља, престали бити камен у безначајном мозаику, да постану значајна част једног југословенског тијела, придружујући се троједној краљевини; Зашто то исто не би учинили и Далматинци; Само у томе здружењу видимо ми извјестно спасење њихове народне будућности, а другаче врло сумњамо и бојимо се што ће с њима најпослије бити. Нек их у томе спасоносноме правцу не пријечи разлика племенског имена, народност им је једна, и то југословенска; браћа Петар и Павле зла би браћа била, кад се не би могла смјестити и погодити под пространим једним кровом... Код најудаљеније браће Крањаца, радостно опажамо и у језику и у мислих — приближење Хрватом, па желимо напредак и успјех тој тежњи.» На тај позив из Београда, већ четрнаести број Позора доноси одзив из Ђакова, у коме стоји и ово: «Јест, браћо српска! У сједињењу само нашем бит ћемо велики и јаки, у томе само једини је спас наш!» Фрањо Рачки, одмах после тога, (бројеви: 27, 28 и 20), пише чланке Југословенство, и у њима овако широко схвата Југословенску Мисао: «Југословенство је раздијељено, расцијепано, разровано и по-
дровано до зла Бога... Ми Југословени раздијељени смо језиком, свом правом душом народа.... Жели ли Југосло-
венство једним народом у духовном смислу постати, то би имало настојати да се сједини у књижевном језику. То има да буде српско-хрватски језик. Словенско наречје имало би се најпре с њим стопити,..... О Бугарима за сада неће нам се поближе повести речи о тој ствари, они да су нам даљи и више од нас одјељени.....» Август Шеноа пише значајне чланке Хрвати и Срби 1861 године, у којима пропагује велику идеју уједињења. Авелин Чепулић пише при крају 1861 године у Позору (261264 број) Политичке Мисли у којима говори о «Немачкој тежњи к Истоку», о мађарској тежњи за Мазуагогзхавот од Карпата до Јадранског Мора; о «бечком феудализму који хоће да уздржи Аустрију ма уз коју цијену то било;» и, најзад, у четвртом чланку, поводом Октобарске Дипломе, каже: «Народи аустријски добили су дипломом само то, да се тужити могу да нису ништа добили...» Матија Бан поручује из Београда уплив шта. Штросмајер, велики
)