Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 85

Како се, даље, развијала штипска школа видеће се у У одељку.

Велешка Област — И ако је по величини био другоредни град у нашим јужним областима, Велес је у трговин'CKOM, просветном и културном погледу све до 1800 шездесетих година, држао прво место међу свима градовима у оним странама. Између осталога, томе је узрок и благостање, које му је доносила његова индустрија и трговина. Налазећи се на средокраћи главног меридиалног пута долином Вардара и трансверсалног са Јадранског прибрежја на Скопље и Софију, Велес је дуго, у Х1Х в., био главно извозно и увозно место за многе, и далеке од њега, области. У Велесу се вршила и промена робе у великом стилу. То је такође учинило, да су се велешки трговци, још почетком Х1Х в., упуштали у трговање са далеким средњеевропским градовима и са целим Балканским полуострвом. Велешко кожарство, жишарсшво и виноградарство чинило је у Велесу велики годишњи обрт. По томе су велешки трговци, докле су год допрли, уживали репутацију јаких и перфектних трговаца. И у удаљеним од Велеса градовима, све до 1800 седамдесетих година, постојали су Велешки ханови, у којима су велешки трговци држали своју робу, и водили живу трговину. Све до 1800 седамдесетих година, Велес је био главно извозно место и за жито и за све друге производе са Овчега Поља и целе долине Брегалнице. А кожарством трговали су они са Солуном, Цариградом, Београдом, Трстом, Пештом, Бечом, Лајпцигом и другим градовима.

Па, ипак, у најживљем додиру били су велешки трговци са Србијом. Поред тога што су иу самој Србији водили јаку трговину, сам транзит кроз Србију јако их је везивао за њу. Не само по писаним податцима, који се чувају у нашој Др-

и друге неке поблгарио рођени брат врсног Србина Светозара Милетића, тако звани Ђорђе, као и друге неке опет, што су други неки, на жалост Срби, као агенти славенофилски и аустроугарски, побугарили, па још и данас, њихови ученици поблгаравају“. |

(Ово наводимо да се види, како се створила фама о Ђ. Милетићу. Јер, он не само па није ма коју школу побугарио, него је, г. 1876, гоњен у Тиквешу као сриски учитељ (Др. В. С. Радовановић, Тиквеш и Рајц с. 410), Стога што главна Милетићева радња пада у Велесу од 1859—1861 г. о њему се говори где се говори о тим приликама у Велесу.