Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

84 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

и умро, г. 1857'). После његове смрти узет је за учитеља његов син Димштрије, али он није познавао Бе Ланкастр метод. После Димитрија главни су учитељи били 208 Анастас Ковачевић и Апостол Златшановић. Они су повратили школски манастирски метшод, и почели учити и по новим србским књигама“). М то је држало до г. 18638).

Како сам Јордан Иванов вели“), просвећени штипски грађани: Димитрије Живков, Мино Панајотов, Коце А. Бабамов,. Хаџи Никола и др. по угледу на околне градове „дљто се учелљ добљрф белгарски езикљ, повикали (су) 85 1861 2. за учишелљ ошљ Велесљ срљбскил емигранте Георги Милетичљ“ 5)

Корисније је да се вратимо штипској школи. У регистровању ових прилика у Велесу видећемо да је ондашњи главни учитељ, Ђорђе Милетић, г. 1861, из Велеса, отишао у Штип због несугласица са велешанима због плате, и да је, шта више, Милетић, био најпре учитељ у Новом Селу, потом у самом Штипу. Као у Велесу, и у Новом Селу, и у Штипу предавао је чисту српску наставу, која је била на великом гласу. У ту су школу били довођени многи младићи и из околних. градова. Напоменули смо да је ту школу код Милетића учио и Димитрије Николић бив., доцније, првак у Куманову. И данас има живих Милетићевих ученика у Штипу. Сви они знају и тврде, да су учили из српских књига. Милетићев је ученик био и г. Арса Лазић, садашњи демократски народни посланик из Штипа. И сам Лазић тврди ово што о Милетићу казују други. Уз Митетића била је учитељица женске деце и Милетићева жена, Евка велешанка; она је предавала из бугарских уџбеника“).

ђ) А у АБСбр. МТ, 1! део стоји, да је Павле завео само „четиридесетите таблици“. На том м. у АБСбр. стоји да је отац Павлов био неписмен, али да је волео „бо :гарскаша книга“. — Дакле писмени син је није волео, а неписмени отац му је волео!

8) Јосиф А. Ковачевић, који је до 1860 г. био учитељ у Гњилану, по том ученик Београдске Богословије, син је овога Атанасија, и код њега је морао и школу у Штипу учити, и у Гњилану учити децу из српских уџбеника.

5) О учитељима у Штипу и Новом Селу има доста података у АБСбр: МТ, П, с. 17 и даље.

4) Сљверна Македонил, с. 361,

5, Дакле, да би се штипска деца добро научила бугарском језику, штипљанци су узели за учитеља Србина, Ђорђа Милетића, који је у Велесу пре– давао чисту српску наставу.

9) Малош С. Милојевић (Српство, г. ||, с. 102), говорећи о новој српској школи у Штипу, која је била отворена г. 1871, пише даје и „ову школу, као