Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 95

дије'). Икономов је остао у Велесу непуне четири годинез). У исто време, кад и Георгиа Икономова за школу у западном делу Велеса, потражили су велешани за школу у Перцоречком, опет учитеља из Србије. Као, готово увек, дотле, и онда су се велешки трговци обратили београдском митрополиту и тражили учитеља. Онда им је био упућен за учитеља /ован 11. Нешковић.

Јован П. Нешковић је био факултетски спреман учитељ. Правни и философски факултет свршио је био у Пешти»).

5) Из Архивата на Н. Геров П, с. 89.

5) трга. 1, с. 89

2) Према писаним податцима, који се налазе у нашој Државној Архиви, Јован П Нешковић је био родом из Пеште. „По свршеним философитческим и правдословним наукама у Пешти“, дошао је он у Србију, за време Маџарске Буне, и све до 1856 г. био је учитељ у разним местима у Србији и то годину дана у 1 разр. Приватне Гимназије у Пожаревцу и у Учитељској Школи у Сарајеву. Последње место учитељевања било му је Кладово. На жалбу кладовске општине, да Нешковић занемарује своју лужност и да у школи, отуда, влада нерад, Нешковић је био отпуштен и, као страни поданик и протеран. Маја 1, 1857 г. налазимо Нешковића као привременог помоћника у Ц. Кр. Которијату у Сент Јаношу у Окр. Велико Бечкеречком. А крајем те' године позвала га је Велешка општина за главног учитеља своје основне и Трговачке Школе. У молби својој, коју је, 9 окт 1860г, из Јагодине упутио Попечитељу Просвештенија у Београду, између осталога, писао је Нешковић и ово: „Пре пакљ 3 године будемђ одђ обшчине Велеске за управитеља основне и учитеља Трговачке Школе позван, гди самђ пуне две године провео као што се Високо Попечителство изђ овди подђ :///. свидетелства уверити може. Али, клима и други домаћи узроци бацили су ме у болестђ и нису допустили да дуже останемђ у Велесу и у следству тога и поднесемђ оставку и одемљ у Призренђ кљ лековито води“.

По том излаже Нешковић како је у Призрену стао у службу Интернунцијатуре Аустријске за Турску за емисионера за Албанију), па је се, на своју несрећу, заузео за неког Косту Костића родом из Свилајнца, кога је био затворио Исмаил (паша7) и ослободио га затвора и због тога „буде код Великог Везира у Нишу (Кибризли Мехмед паше») проглашен за српског уводу“ и, ако и не каже, био и протеран у Србију...

Молбом својом од 12 октобра 1860 г. Нешковић је молио за учитељско место.

У представци својој Високом Попеч. Просвештенија од 23 октобра 1860 г. у Јагодини, писао је Нешковић да је „у Велесу одљ телала изкупо Метеорологичке Инструменте и све у целости Н-му — Попечителсту — испрапо“ ·. „да је „у Велесу преко 30 женске особе (ког жена кое девојака) турчења ослободио“, и позива се на уверења из Велеса која се налазе у архиви Попечителства. Даље, Нешковић, рекламира учитељско место у Србији „и тимљ пре што се а у Велесљ на своло дужностђ повратити не могу што е Правителство