Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

96 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЂ

Нешковић је ову школу у Велесу био подигао на још већи степен. За велешке потребе он је увећао број предмета, додавши и предмете потребне за трговину; због тога је својој школи и дао назив Трговачка Школал). По свему изгледа, да је Нешковић увео учење немачког језика“). У том се и осећала у Велесу велика потреба; споменули смо да су велешки трговци јаку трговину водили с Пештом, Бечом и немачким градовима.

По белешкама, које је бугарски писац К'нчов прибрао у Велесу о Нешковићу, у овој Трговачкој Школи, поред поменутих предмета, предавано је и из Српске велике читанке, Српско-словенске грамашике, затим Прва знања, Кратки. Кашихизис, Крашка свештена историја и т.д. Ја сам у Велесу сазнао да је Нешковић предавао у Трговачкој Школи и немачки језик. Поменути бугарски писац пледираз) да су се Јован Нешковић и Георги Икономов лепо слагали и допуњавали у школском раду. Такав је однос између српских и бугарских учитеља био готово свуда у оним странама, али само у првом сусрету, првих година по појави бугарских учитеља у оним странама. А откако је бугарска организација у оним нашим областима у борби противу српских учитеља и српске наставе почела употребљавати и недопуштена средства и начине, и заоштрила се и црквена борба, велика је омразг овладала између српских и бугарских просветних радника. Уосталом, и то је зависило и од темперамената, васпитања и углађености, или препредености, једне и друге стране.

„Из слагања Јована Нешковића и Георгиа Икономова поменути бугарски писац изводи закључак да Нешковић није имао никакав агитаторски задатак. МИ јесте тако. Не само

отоманско све Европске леоде изђ ивни служби отпустило, а неке, на ког е подозревало, и затворило“.

Под 16 окт. исте године упутио је Нешковић молбу за учитељско место и кнезу Михајлу.

Из акта Јагодинске Општине од 31 јулија 1861 г. види се да је Нешковић, још почетком 1861 г., из Јагодине отишао незнано куда (Држ. Арх. — Мин. Просв. ДПр. 1861. Ме 95 и Ме 2347). Изгледа, да је Косша К стић, кога Нешковић спомиње, био негде у оним странама, такође учитељ. Господин Др. Тих. Р. Ђорђевић ми је казивао да је, г 1875, у кући свога оца видео Косту Костића који је био учитељ у Старој Србији, и да је тај Коста Костић био такође родом из Свилајинца, брат познатога Јанићија Костића

1) Период. Спис. г. УШ, кн. ХГ, с. 572.

5 ла. с. 572. 5) та. с. 572.