Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 99

«смо већ видели, Ђорђе Милетић је не само у Велесу, него и у Штипу, од 1861—1863 г., предавао из српских уџбеника.

И ако је Ђорђе Милетић био у Велесу опште уважена личност, он ни ту није дуго остао. Како је о томе забележено, Милетић је дошао у сукоб са црквено-школском општином због плате, и, с јесени 1861 г. оставио Велес, и отишао у штипско Ново Село.

После Ђорђа Милетића у Велесу и Велешкој Области «отпочела је борба између српске и бугарске наставе, и све се више заоштравала борба противу Патријаршије. Тим се улази У 1800 шездесете године. Из Штипа је Милетић отишао у Видин; оданде је отишао у Кукуш, па у Струмицу и Ваташу. Срешћемо се с његовим учитељевањем у Ваташи').

Онако напредан у сваком погледу и у најважнијем периоду у ХСХ в., и Велес је вршио свој утицај најпре, и највише, на своју околину. Недалеко од Велеса, по начину живота и културном степену становништва, Башино Село је, још од почетка Х!Х в. ишло упоредо с Велесом у свему јавном животу. Башиноселци су играли врло важну улогу и у просветном покрету, а у црквено-школској борби држали су особито место. И, пошто су, силом околности, велешани, унеколико и попустили у одржању традиција својих старих, башиноселци су се упорно држали у одбрани српске школе и одржању српске књиге и

Велесу, само за неколико месеци, толико научио бугарски, да је ученицима својим и бугарску историју предавао на бугарском језику. Међутим, има више "од 30 година како сам пратим бугарску, и научну и лепу, књижевност, па се не бих могао подухватити ма шта предавати на бугарском језику. Уосталом, баш компетентни бугарски писци одричу знање бугарског језика и једном Григорију Прлинчевину, кога, иначе, увршћују у ред најбољих својих дејаца на просвети својој у јужним нашим областима. (О овоме се говори на другом месту).

Уосталом, што се Ђорђа Милетића и српске наставе у Велесу тиче, сам факат да је бив. велешки митрополит Аксентије баш њега ангажовао за главног учитеља у Велесу, јасно сведочи да је и дотле, и онда, у Велесу владала српска модерна настава.

7) Код оваке очигледности чисто српске наставе у Велесу, Јорд. Иванов (Бљлгаритћ, с. 243 и др.) може да пише да је у Велесу још г. 1837, постојала бугарска школа узајамнога начина учења. Непријатно је што се мора констатовати да је Јорд. Иванов у овоме отишао толико далеко да тврди да постоје и печати такве бугарске школе у Велесу из 1837 г., кад, сем Габрова, ни један град ни у Бугарској, те године, није имао такву школу.