Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

98 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Милетић у Велесу затекао српску наставу у јеку. Да у Велесу није владала модерна српска настава, где би митрополит Аксентије, п Бугарин по народности, ангажовао за главног учитеља у Велесу Милетића, Србина из Војводине. Милетић је само продужио да ради по програму свога претходника Нешкоsuha. PM Милетићева се школа брзо испунила ђацима, који су били и Нешковићеви ђаци, и који су се, у међувремену, од одласка Нешковићева до доласка Милетићева, сами учили из српских уџбеника'). У то време, Велес је још дисао потпуно српским духом. У то време је у Велесу живео бивши призренски парох поп Илија, који је, због неке велике кривице, дуго година био на епитимији у Св. Гори“). Поп Илија је и умро у Велесу. Син поп Илијин, Димитрије, био је лекар у Велесу, и ожењен из Велеса. Од првога још дана, учитељ Ђорђе Милетић се спријатељио с лекаром Димитријем и његовом кућом, и убрзо се и оженио Евком поп Даветовом, од стрица сестром Костадине — Коцане — Димитријеве жене. Онда је, као дете, живео код оца и Александар Парлић, апотекар у Тетову и бив. посланик Турског Парламента до Балканског рата. Парлић је син Димитријев, и учио је школу у Ђорђа Милетића за све време, док је Милетић био у Велесу, и учио „је српски и из српских књига»).

И ако као кроз зубе, и бугарски писац А'н408 признаје“) да је Милетић до краја прве своје године у Велесу предавао српски, разуме се, по К'ичову, по томе, што су деца већ имала српске књиге; па да је доцније напустио српску наставу и почео учити децу из бугарских књига“). Међутим, као што

Из' тога се види како је и он сам осећао. Љубомир је ишао у српску гимназију и био је врло вредан и одличан ђак. Кад је био при крају, мог оца затворише за велеиздају; ми сви одосмо за њим, а Љубомир остаде сам. Тада његов отац посла жену и двоје деце ла буду с Љубомиром, и све оно што му отац улио беше у душу и срце младића материн уплив сузби. Она се са децом вратила у Софију, где се беше преселио и мој стриц. Оданде се ретко јављао. Ниједно писмо није сачувано. Код нас су толико пута однашана и спаљивана писма и разни списи, да нема трага. Како је мој стриц мислио о Маћедонији, и у каквом је правцу тамо радно, то ми је непознато...“

1) Период. Спис. г. УШ, књ. ХГ, с. 572.

2) По казивању његова унука г. А. Парлића.

8) По казивању г. А. Парлића.

+ Период. Спис. г. УШ, књ. ХЕ, с. 573. i 5) Многи бугарски писци (8. К'нчов, Период. Спве. г. УШ, књ. ХЕ, «с. 573) и не одмеравајући шта пишу, тврде, да је Ђорђе Милетић још у