Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 101

"Стојановић је био родом из Новопазарског краја, а Ристић из села Ораовице у Велешкој Области).

Скопска Област — И ако је Скопље, од постанка свога, на месту на коме је сада, највећу градску пространост достигло под Турцима, њега је Х1Х в. затекао, сразмерно, у много ужим границама градскога реона, но што су били други, сада

1) Као о Велесу, Јорд. Иванов (Бљлгаритћ с. 251) износи ствари, које показују своје много доцније порекло. Печати велешке и башиноселске школе су из времена после г. 1870. А треба оставити самим бугарским пис: цима да оцене: је ли могло у оно време, г. 1848, бити у Башином Селу ма кога, који је знао да, поред Бугарије, постоји и Западна Болгарих, у којој, као, да се налази и Башино Село. Јорд. Иванов (на пом. м. с. 261) држи да је, по ономе што сасвим друго лице пише о Пешковићу башиноселцу, руском консулу 1800 педесетих година, имао запис о „бугарским осећањима“ башиноселаца онога времена. Међутим, тај туђи докуменат о Петковићу отпада, кад се има сопствени Петковићев писани докуменат. — Петар Костић (Браство ТХ и Х с. 341), у са свим другој тежњи, објавио је писмо тога „Бугарина“ из Башиног Села, које је он, г. 1865, писао Сими Андрејевићу-Игуманову. Ево како гласи писмо тога бугарскога „Бугарина“ башиноселца, који је писао, опет „Бугарину“ призренцу, Сими Игуманову :

„С Петербургљ 28 Марта 1865. „Драпи ми Г-не Симо! -

„Примио сам Ваше почитасемо писмо отђ 17 овогљ месеца и врло Вама благодаримђ за она извести кол сте ми у ономђ саобшили тичућа се до положени народа у Старон Србти, како у моралномђ, тако и у материалномђљ отношенизма.

„Писмо Ваше до Г. Гилфердинга несам 1ошљ предао, ербо несу 1оц стигли овамо потири о коима ви мени пишете да сте ми испратили да ићму предамљ, Свакако будите увђрени, да ћу их предати чим стигну.

„Што се тиче консуластва у Призрену не могу вама определено казати, кад и кога ћеду испратити на ово мбсто — за садљ г. Сученков надзира, колико се може, онан краћ.

„Рад сам Вама авити, да сам ови дана добио одљ црногорског Кназа Николе, а такође и нђкои одљ мон другара по служби — Крст „за независност Црне Горе“.

„Ован орденђ, како и сами можете разумфти, а врло много цћним ерђ ми онђ у очи напоминђ славну Илирипо мајку нашегљ лоначкогљ народа, .кон се већ толико стотине година мучи противу Турака за милу слободу и овим подружуе надежду и у прочиехљ стенућихљ [оце под турско иго словена на будуће освобођенћ.

„Поздравламђ Васљ, драми ми г. Симо, с поступазоћимђ празникомђљ свЂтлогљ Христовогљ Ускрсенин и молимљ незаборавллите

Искрено мобећега и уважавајоћега Васљ, остао прилтелђ А. Петковић“.