Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 107

У једноме је само Јордан Х. Константинов био сталан. и ненадмашан, и ако, у многим приликама и сувише егзалтиран. Не желим прејудицирати, али Јордан је, и доцнијих година свога живота и рада, и онако занесен и неуравнотежен, био за словенски Ексархат и противу грцизма уопште). У томе доследан и, по начину вођења борбе противу грцизма и ако неприлагодан, Јордан је у Скопљу овога пута једва могао издржати четири године. Па, и за то време, он није стално био главни учитељ у Скопљу. Под утицајем новога политичкога курса, који је настао, нарочито, откако је Русија повела. дипломатску кампању противу Порте и отпочела предигра Кримскога рата, и под притиском својих јаких карактерних слабости“), Јордан Х. Константинов се у Скопљу све више оне-

својим школским програмом, и није ни слутио да је онај програм у Шоуд-у био намењен свропском свету: да се види докле се у Бугарској дошло у просветном погледу. Јер, само на четири године пре тога, бугарски пријатељ 8. И. Григорович објавио је у чешком часопису Ављши (за 1848 г.) тако исто школски програм, који је држао у бугарским школама. Квази дописвик Чех, писао је онда Григорович : деца обојега пола уче се читати и писати, нешто рачу– нати и катихизис на старо словенском п бугарском језику... Виша училишића нису тако добро устројена. Ту се учи грчки језик и то често само он. датим, нешто земљописа и црквене повеснице, а неки пут и други излишни предмети. — Само у Трнову је видео Григорович логику по Баумастеру, а у Свиштову је један вредан учитељ предавао и философију. Интересантније је што на 8 година после онога мистифицирана програма у бугарским школама, читамо у листовима, и то за школе у самој Софији, овај програм: „Данас су почети јавни испити у овд. бугарској школи и то врло сјајно“. (Ређају се сви великодостојници софијски, који су присуствовали испиту). „Ученици су испитивани из ових наука: ]) из закона божјега, 2) из бугарске књижевности и граматике, 3) из старога бугарског језика, 4) из обште историје, 5) из францускога језика, 6) из грчкога језика, 7) из географије и 8) из аритметике“... „После испита, данас су све паше, господа и изврстнији између мешћана походили г. Филаретова у његовој кући“. Допис овај писао је сам С Филаретов и може се узети да је, и за то доба, доста увеличао испитни програм. (Србске Новине г. 1859 с. 395 — допис из Софије). 11. Костић (Споменица с. 38) сасвим произвољно пише о Јордану Х. Константинову: да је за нас радио до 1874 г. и да је своју школу називао „славјанском“, јер је није смео звати српском, а није хтео назвати је бугарском. Као П. Костић, писали су о Јордану Х. Константинову и 1. С. Срећковић (Срп. Застава г. 1898) ; Ив. Иванић (Годишњица Н. Чупића, ХХХИ, с. 207—210); К. Дошен (Летопис, св. за окт. 1926, с. 216).

7) Вратићемо се на ово питање.

2) Види о овоме извештаје Стојана Костова Наидену Герову (Из Архи-

вата на Н. Геров, 1, с. 928—929). В. Јорданова анонимна писма из Велеса Неофиту Рилском (АБСбр. ХХ с. 401) и др.