Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 109

Риле: Доротеј је у Скопљу остао само неколико месеци, и не зна се зашто је морао отићи из Скопља. Онда су, заступник Србије у Цариграду и бугарски дејци у Цариграду, успели у Патријаршији, да се Јордан Х. Константинов врати у Скопље. То је било г: 1853"). Дотле је била и сувише рекламирана нова бугарска народна школа у Бугарској. Отуда и у Јордановом школском програму налазимо, сада, учење и бугарског језика. Као што смо већ и напоменули, Јорданов школски програм, кад се узме у обзир цео, био је, тако рећи, просто препис програма, који су просветни људи у Бугарској, из провидних побуда, у то време објавили у страним и домаћим листовима и прост плагијат, што Јордану није било тешко. Мало даље саопштићемо писане извештаје једнога, у оно доба стручнога, и у Скопљу најспремнијега, бугарског учитеља, Стојана Костова, из којих ће се видети право стање школе у Скопљу за Јорданова и Стојанова времена, и стварни програм, по коме се онда предавало. Видеће се да је овај Јорданов програм. био само његова жеља. Па и сам овај Стојан, кад се то тиче бугарске ствари, пре би нешто од свога успеха увећао, него што би смањио.

Међутим, неодмерено борбени, притом и врло насртљиви Јордан, ни овога пута се није могао дуже одржати у Скопљу; није могао саставити ни једну годину, и поново га је отпустила школска општина. Лето те године провео је Јордан

) О повраћају Јордана Х. Константинова у Скопље, г. 1853, имамо доста писаних података. Свакако његов лични допис „С албанске границе“ изишао је у Србском Дневнику (за 1853 г.) у бр. 61. „У Скопљу основаше житељи тамошњи школу и набавише и доброг учитеља, који ће децу њихову обучавати читању и закону. Но, учитеља овога мрзео је овд. владика зато, што није Грк, те зато са својим сплеткама прогна учитеља из места. Обштинарима то не буде по вољи, те зато свог учитеља позову натраг. Владика тај разјари се јако, учитеља тужи паши и овај га дао к себи позвати и питао га, како је смео против његове заповести, натраг се повратити. Учитељ се одговори на обштину, паша се хтео о томе уверити, да ли учитеља обштина хоће, али владика оде паши па рече, да је тај учитељ руски бунџија, да он одвраћа рају од султана, да одвраћа рају да владики даје бира и да обштина има собу гди се састаје која је с руским образима искићена (ово је Читалиште), паша се на то разјари силно, и мало је фалило, да учитељ с обштином

заједно није страдао, учитељ је морао из места одмах отићи, а народ оста без учитеља“,

Из те године има о Јордану Х. Константинову података и у нашој Државној Архиви. — Својим писмом Министру Просвете од 12 новем. 1853 г., Капућехаја Србије у Цариграду, Константин Николајевић, извештава министра,