Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 118

странка била слаба, али не, по томе, што ју је сачињавао један Загорац и један богати скопљанац „Бугарин“, како је Стојанче писао Н. Герову“), јер је у ствари било обратно.

Одласком Јордановим из Скопља, овога пута, престаје и сталан његов просветни рад у Скопској Области. Он је и дотле — од 1853 г., у многим местима у оним странама био учитељ, а негде и приватно лице. Али се нигде није могао скрасити. Нарочито, откако је првипут био у Цариграду, Јордан је почео и писати у Цариградском ВљЂстнику и у другим листовима. Писао је и у неким часописима“). Међутим, као што је био несистематски школован и начитан, тако је конфузно и писао и радио. Његови су написи махом празне фразе, и већим су делом чисте мистификације. Кад би се Јорданови написи, и приватна његова преписка подвргли правој критици тешко да би се могао примити и један мали проценат од онога, што је он писао, што би одговарало правом стању ствари. — Он је описивао градове и области, у којима, изгледа, није био, и њихово становништво. Доста је да напоменем да је, г. 1859, дао статистику области Реке, или да обратим пажњу на његово писмо Александру Екзарху у Цариграду из 1851 године о томе, како је утврдио за бугарске учитеље у Галичнику : Крстана Петрева и Јанка Воиноваз) и т.д.

Конфузан је Јордан био у свему свом опхођењу с људима и у раду. Епископ Жички, Сава Дечанац, добар познавалац и пријатељ Јорданов, овако га карактерише: „О Хаџи Јордану Константиновићу немам ти шта много казати. Он је био, унеколико, поврх све оне своје површне спреме, као нека луда кућа, премда је он тога времена био најспремнији тамо и имао је приличну библиотеку за њега. И он је, ако се не варам, велешанин, па је веома био дволичан. Али,

34 бр. Световида за 1857 г. изишао је Јорданов допис: „Преди неколико дена беше скопскја владика развалилђ училиштето вљ Скогте, а учитела Г. Горданђ Х. Константинова пропади, но онљ като родолобецљ ходи вљ Србил при белогратскинтљ паша и при Рускћинтђ конзолљ да сл тужи, па сега чуваме да си е дошалђ и донесалђ нЂколко церквени одежди и книги за паликанската (2) церква“. Садржина и овога дописа одаје Правога Јордана Х. Константинова. Јер какве су возе са скопском школом могли имати београдски паша и руски консул у Београду !

!) Из архивати на Н. Геров ], 929 и другде.

2) Има његов чланак и у Гласн. Срп. Уч. Друштва књ. УШ, Српске Старине.

5) Јорд. Иванов, Бљлгаритћ... с. 260.

ПРОСВЕТНЕ МИ ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 8