Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

112 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Од првих дана г. 1857, откако је постао један од главних учитеља у Скопљу, Стојан Костов је своме протектору Најдену Герову, руском генералном консулу у Пловдиву, писао више писама из Скопља'). Та су писма, према фактичком стању, писана, с великом нешачношћу, пажљиво и ако срочена у интересу бугарскога народнога дела, које је руковођено из Цариграда и Бугарске. При свем том, та писма, ипак могу, у многоме, да послуже као грађа за познавање прилика: у Скопљу онога времена, које нас овде интересује.

У току 1857 г. заинтересован свет у Скопљу за школу и цркву, поделио се у три странке. Једна је била грчка, друга Јорданова и трећа Стојанчева (Костова) странка). Дотле се Јордан поново био вратио у Скопље, али су га турске власти отерале у Битољ на заточење. Сам митесариф је утврдио, да је Јордан узимао митоз), и због тога је Јордан упућен у Битољ, док му се није одредило стално место заточења“). Тиме је Јорданова странка много ослабела. Грчка је

7) Из Архиваша на Н. Геров, 1, с. 925—971.

3) та. 1, Писма Ст. Костова.

5) Трга. 1, с. 928.

%) Јордан Х. Константинов се и овога пута обраћао Српској влади и Капућехаји Србије у Цариграду. сам или преко својих пријатеља. -- У Државној Архиви у Београду (Кнеж. Канц. има два писма о овоме. Марта 18 год. 1857, скопљанци (Јорданови пријатељи) извештавају Српску владу о томе, да су турске власти ухапсиле Јордана и моле је да се заузме за његово ослобођење. Писмом својим од 27 марта исте године, Капућехаја Србије у Цариграду, између осталога, пише своме министру и ово: „Данас сам добио једно писмо од скопљана у коме ме моле да им извадим ферман за њиховог учитеља Јордана Х. Константиновића и веле да им је то Правитељство србско обећало. Ја немам од вас никаквог налога, па не могу ништа ни предузимати ако ми то не препоручнте“.

Писмом својим од 5 априла исте године, Министар Иностраних Дела писао је Капућехаји о Јордану, између осталога, и ово: „Ми се за Јордана олавде код Порте нг можемо заузимати, јер би баш тиме њега и његове пријатеље у веће подозрење код Турака бацили. Ви, пак, отидите Књазу Богориду с поздравом од мене и умолите га да се он за њега код Порте заузме и ферман му издејствује. Човек овај заслужује заштите и покровитељство. Он купи тамо по Скопљу и околини србске старине па тиме јен навукао на себе непријатељство владике и неки трговаца. Ми смо га одавде препоручили призренском митрополиту и тамошњој турској власти, а Књаз Богор»ди нека се код Порте за њега заузме па ће бити на миру“.

Докле се Јордан Х. Константинов овако савијао и припијао уз Српску владу и Капућехају Србије у Цариграду, дотле је — сам он — као бајаги из Орида, и на „оридском“, писао допис о себи у другом смислу. — У