Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 115

школу учио у Србији“. У својој школи у Скопљу предавао је из српских уџбеника и отворио први разред гимназије у ствари, продужне основне школе“).

Без сумње да је Стојан Костов знао да ће у Скопље за учитеља доћи Стојко Аћимовић, и да ће доћи по жељи скопљанских првака. Због тога је он благовремено спремио себи одступницу. Из провидне потребе измицања испред Стојка Аћимовића, Костов је то уклањање испред Аћимовића маскирао својом ранијом жељом да иде у Пловдив Најдену Герову. Премда, по ономе, што ће Костов радити у Скопљу после 1860 год., изгледа, да је у Пловдив ишао и по другом важном, бугарском, послу).

Костов је отишао у Пловдив и оданде у Цариград, а у Скопљу је за главног учитеља остао Стојко Аћимовић. Аћимовић је и даље предавао из чисто српских уџбеника.

7) Стојко Аћимовић је дошао у Београд 1854 г. Као дечак служио у Скопској митрополији. Ондашти митрополит Јоаким приметио је у Стојка дар за књигом и упутио га у Београд, да се тамо школује. У првом разреду гимназије у Београду, као благодејанца налазимо Стојка г. 1857. (Држ. Арх. — Мин. Просв. Хо 561/854: Ме 909/893). — Под 21 јуном 1857 г. Ст. Аћимовић моли Попечитељство да му поред овомесечног изда благодејање и за месеце: јул и август, како би могао, за време распуста, отићи у Скопље. Према овоме, Ст. Аћимовић је био свршио два разреда гимназије, кад је у Скопље дошао за учитеља.

=) Септ. 21 г. 1858 скопљански прваци упутили су Министру росвете у Београду своју представку ове садржине: „Високославно Попечитељство

Просвештенја, ... Мег сви обштинскјИ благодаримо високославном попечитељству просвештента што е нашега земљака Стоика Аћимовића испратити благоволело к нама за учитеља српскогљ езика“... и моле да им пошљу књиге

„за првђ разредљ основногљ училишта и И, ЈП иЈМ р. и то молимо и за [ разр. Гимназие и то са све петђ части света мапе и за еданђ законђ школски и ретсрика Г. Милетића; исторји естествена нужно е“.

Уз то, пита учитељ Стојко, ако су потребне старинске паре и књиге, да их скупља; нешто од тога већ има скупљенога.

2) Писмом снојим од 30 априла пом. г. Н. Геров пише Костову да пожури к њему у Пловдив „зацото работата не Треби никакљ малнге“. А под 18 септ. те год. пише Геров Костову да га прима за писара. Моје је мишљење да је писмо, које је Герову упутио скопљански митрополит Јоаким — да Костова остави у Скопљу (Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 727) писао сам Ст. Костов, желећи да код својих претпостављених у Пловдиву и Цариграду подигне себи цену.

Докле је Костов овако себе рекламирао, дотле је сам, 14 декембра те године (на пом. м. 1, с. 935) писао Н. Герову, поред жеље, да што пре оде из Скопља, и ово: ,понеже средцешо ми е шуко вече останмио U 45 все срдце чекамђ часђ по прљди да стани“,