Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

116 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Тако исто је предавао у својој школи у Чашру и Михајло А. Ковачевић, брат Јосифа А. Ковачевића, бив. учитеља у Гњилану, а онда ученика Богословије у Београду. Међутим, Костов се из Цариграда вратио с јесени г. 1859, и развио сву своју активност противу Стојка Аћимовића као учитеља из Србије. Поред свега тога, Стојко је остао до краја школске 1859——1860 године. Из Скопља је отишао за главног учитеља у Тетово.

По томе, што се у оно време још водила борба између личности, не зна се како би прошла и школа Мих. А. Ковачевића, да није Костов морао брзо поново отићи у Цариград“). Година 1860 врло је значајна у историји распре у црквеном питању у Скопљу. Осем тога, бугарски кругови у Цариграду знали су да предстоји Портина инспекција вишега ранга по Бугарској и Румелији. Због тога је и био Костов позват у Цариград, те је српска школа Мих. А. Ковачевића, могла и. даље радити. Видећемо да Костов, по повратку из Цариграда, г. 1860, није могао да буде општински учитељ у Скопљу и једина школа у Скопљу новога метода била је српска школа у Чаинру.

И ако се Стојан Костов скоро био вратио из Цариграда, поново је те године отишао у Цариград, и српска школа у Чаиру је и даље радила“).

Док је град Скопље, у односу на школу, трпео разноврсне утицаје, дотле се у околини његовој мирно развијале школе манастирскога метода. Будући без препона, у њима се, од половине ХЈХ в., почела накаламљивати и нова српска настава. И да није утврђено писаним податцима“), самим постојањем оноликих манастира од старине“), и, по ономе, што је побележено“) од старих људи у оним странама, излази да су школе манастирског метода у више манастира постојале још из краја ХУШ в.

ту Из Архивата на Н. Геров. 1, с. 941.

2) Костов се жали своме протектору Герову, како га је Јорданова (Х. Константинова) странка почела омаловажавати (на IIOM. M. I, c. 939)

8) Љуб. Стојановић, Стари српски a3anucH H T. H. бр. 10414. „у Марков манастир, Кучевишки манастир Сб. Архангела, манастир

Машка, Шишевачки и др. — МИ бугарски писац 8. А'нчов (Град Скопие с. 109) узима у обзир Кучевишки манастир. 5) Светозар Томић, Скопска Црна Гора (Насеља књ. Ш, с. 419);

Српски Етнографски Зборник, књ. УП, с. 411—413 и др.