Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 121

Оваквим својим школским програмом, Ковачевић је био придобио сву младеж у Прилепу. По самом програму, то је била више продужна основна школа; једне врсте грађанских школа. Ну, у то се време већ била појавила у Прилепу бугарска пропаганда, а и грчка струја је још била јака. Они се побојали Ковачевићева успеха, стога су и била употребљена сва средства, да се Ковачевић онемогући у Прилепу. Ковачевић је био оклеветан, ништа мање, него као српски шпцун, и турске су га власти суспендовале у раду и спровеле у Скопље, да му се тамо суди, пошто се Ковачевић легитимисао као аустриски поданик. У Скопљу се и спасао Ковачевић аустриским поданством. Био је ослобођен, али с тим да се у Прилеп не може више вратити. Прилеп је, једно време, остао без главног учитеља. Брзо по том, довели су Прилепчанци за главног учитеља опет из Београда, Милована Белопољца. Српска настава, коју је Ковачевић својим обилним школским програмом, до онога степена био развио, дуго је, и после њега, владала у Прилепу. Милован јеу свему продужио рад Милана Д. Ковачевића, али ни он није могао дуго опстати у Прилепу. Отишао је 1861 године. А Ковачевићево и Милована Белопољца учење и после њих је држало у Прилепу. На неколико година по Ковачевићеву и Милованову одласку из Прилепа, познавали се трагови њихова наставничког рада. Кад су, г. 1863, биле у Прилепу енглеске путнице, Макензијева и Ирбијева“), и дивиле се дечјем успеху у школи, казивали су им у Прилепу, да је главни учитељ био Србин. То се односи на Милана Д. Ковачевића и Милована Белопољца. Ковачевић је, и у Приштини и у Врању, нарочито азвијао цртање и лепо писање. И највише је његов утицај био, по коме су прилепчанци од Енглескиња, с великом жудњом тражили Српску историју и Нови завет на српском. По одласку Милована Белопољца из Прилепа почели су у Прилеп долазити учитељи са бугарском насшавом, и из Бугарске, и настала је борба између српске и бугарске наставе, али у Прилепу је и даље владала српска писменост.

Кавадарска Област — Кавадарце је тек у XIX B. JOстигло степен центра Тиквешке Области. У погледу школе и просвете, све до половине Х]Х в., било је на другом месту

ју На пом. м. с. 79.