Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

120 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

у Прилеп за учитеља Борје Јанковић, велешанац“), али је остао само годину дана, и вратио се у Велес, где је поново ступио у Перцоречку школу. Изгледа да је место Ђорђа Јанковића дозват за учитеља — помоћника — Наум Мицевић; и њега налазимо у Прилепу г. 1852 2). Као главни учитељи, Алекса Кочовић и Ристо учили су децу до 1856 г. Те године је Ристо умро, а Алекса се рукоположио за свештеника и школу је примио Ђорђе Србин“). Са Ђорђем Србином учитељевао је и даскал Аце (Смичковић), свакако из Прилепа родом“). И Ђорђе Србин је предавао из српских књига, али се показало да је мале спреме, и морао је отићи пре свршетка школске године. Колико је времена учитељевао не зна се. До г. 1858 било је неколико главних учитеља и то сви за кратко време. Зна се да су били: Василије Алексић, родом ·из Тетова; Димшшрије Миладинов из Струге; Рајко Зинзифов; Јордан Х. Константинов из Велеса, и Григорије Прлинчев из Орида>). Године 1857 договоре се прилепчанци да потраже каквог доброг и спремног учитеља са стране, и довели су га из Београда. То је био Милан Д. Ковачевић, који је из Прилепа, г. 1858, отишао у Приштину, такође, за главног учитеља. По својој, за оно време, високој спреми и способности, Ковачевић је тек развио у Прилепу модерну српску наставу. Као доцније у Приштини, он је иу Прилепу предавао: Веронауку, Српски језик, Рачуницу, Зелмљопис, Српску Историју, Црквено певање, Лепо писање, Цртање, Гимнастику, Трговачку кореспонденцију и Писмоводство“).

самој Бугарској није био овладао овај метод. Шопову је било доста да нађе име једнога од угледних трговаца у Прилепу онога времена, и да за њега веже једну појаву у просвети, о којој Хаџи Анђел, основалац братства Хаџи Илионћа — ни појма није имао. У осталом, по бугарским писаним податцима, Х. Анђеле је за Прилеп тражио само грчке учитеље.

По самим бугарским писаним податцима (Мебр. ХХЛ, 7, с. 22) сви потоњи „бугарски Дејци“ : Дим, Миладинов, Р. Зинзифов, Григорие Прлинчев, Кузман Шгапкаров, који су учитељевали у Пр“лепу, нису предавали ни словенски, а камо ли бугарски, већ грчки, и „се трудили да распросшранлвашо грцизма помежду прилљпчани“.

1!) Споменик Сри. Краљ. Академије ХИХ, с. 98.

2) „Благораззмнии _ оучителљђ г. HašMb Мицевичђ“ (претплатник на „Жипие Св. Григоргл (1852).

8) Ово је лично име у оним крајевима.

% У породичном поменику Смичковића: Аце даскал.

У) Мебр. ХХ, с. 20.

5) То су предмети, које је, М. Д. Ковачевић, доцније, предавао у Приштини и у Врању. У Алексе Кочовића сам видео неколико уџбеника из његовог времена. Кочовић је много хвалио и наставу М. Д. Ковачевића и Милована Белопољца.