Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 128:

пореклом из Сачишта у Битољском Вилајету. Андон је словенску школу учио у Ваташи. Тамо је најпре и био словенски учитељ, па је дошао у Кавадарце. Наћи ћемо га, доцније, и у тиквешком Неготину. После Андона даскала, у Кавадарцу се зна за учитеље Петра и Илију Боцешћа. Родом су били из Кавадарца. Обојица су учили грчку школу и то у Серу. Њих је за учитеље узео сам владика. Ма да су и они учили децу и из црквено словенских књига, нису могли остати ни пуну школску годину. Нису их хтели грађани, и довели су за учитеља Андона даскала, који је учио децу „славјански“. Кад је Андон отишао за учитеља у Неготин, на његово је место дошао Лазар Ћурчијевић. Учитељ Лазар је предавао из црквенословенских књига, а предавао јеи „Српски буквар“ — „учио са ћи ђ“. После Ћурчијевића био је учитељ свештеник Мина Галбовић, затим Захарија Даскаловић. И ови су предавали из црквено-словенских књига са Букварима „на ић“) С тим сеи улази у 1800 шездесете године, у коме ће времену и у ову школу продрети бугарско учење.

Према традицијама неготинаца (на Вардару), и у Неготину је постојала старовремска школа још из „најстаријих времена“. Од 1800 тридесетих година памте се учитељи и по именима. Школа је у Неготину постала јавна, од како је подигнута црква, г. 1837. Први им је учитељ био из Ваташе. То је био даскал Андон (Андо). Око 1840 г. био је учитељ Ташо Андоновић-Палевски. (Он је био родом из села Лакавичког Петорова. После Т. Андоновића био је учитељ ЉБорђе Илиоић, терзија по занату. Он је био родом из Неготина. За Илиоићем био је учитељ Стојан (Стојче) Марковић, такође родом из Неготина. Стојан је био учитељ свега годину дана, па је дошао Илија Ђорђевић-Кртош. Родом је био из Велеса. У Кртота учио је садашњи помоћник кмета у Неготину, Јордан, кога сам такође испитивао о овим приликама. По Јордановом казивању, до доласка Кртота, у Неготину се учило из дрквенославјанских књига са Српским Букварима. [0 његовом уверавању, а и по његовим годинама старости, то је могло бити 1864—1865 г. Кртот је био учитељ три године; он је први донео у Неготин бугарске књиге. Предавао је Земљопис, Кашихизис, ГТрво познание, Историју. После Кртота појавиле се у Неготину и нове српске књиге.

7) О овоме в. и Др. 8. С. Радовановић, ва пом. м. с. 16 и др.