Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

124 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Битољска Област — Ако и не као у Ориду, и у још неким крајњим градовима на југу, грцизам је 1800 тридесетих година и у Битољу био јако развијен; било је грчких школа, које су привлачиле пажњу и страног света'). И ако је, још онда, постојала и наша школа манастирскога метода, која је такође била на гласу, белешка А. Воце-а, да је и у Битољу било нешто више школа, односи се више на грчке школе. Све већи притицај словенскога живља из села у град, условљавао је и све јачи развитак и словенске школе. И ако су се богатије класе нашега живља у граду утркивале у усвајању грчкога, широке народне масе, по своме економском и социалном положају, суревњиво су чувале свој језик; по томе је наш језик стално и владао свом градском чаршијом. Из два главна села у Битољској Области, из Букова и Лисолаја, која се, непретерано, могу узети као расадници српско-словенске књиге у прошлим вековима, зна се за насељенике у Битољу још из краја Х ЛП в. Најистакнутије породице од тих досељеника биле су свештеничке породице, и то: Лоп Атанасови, Г1оп Маркови и Поп Сшојчеви; зна се и за световне породице из других села. Те свештеничке породице унеле су у битољску цркву српско-словенске писане и штампане књиге и одржале словенску службу у њој. Што је најважније, за питање, којим се ми овде бавимо, то је, што су из тих досељеничких породица били и први словенски учитељи у Битољу у почетку ХХ в. По јасним традицијама у Битољу, сами поменути свештеници били су и учитељи у Битољу. Од свију њих, најдоцније, око 1820 г. био је учитељ //оп Стојче. О њему се зна да је био врло одважан и напредан човек. Свакако, по угледу, а и из суревњивости на грчку школу, која је напредовала, и по импулсу словенскога живља, Поп Стојче је почео долазити у Србију, и отуда доносити нове српске књиге за школу и из њих такође учио своју децу. Нове српске књиге још више је у битољску школу манастирскога метода унео даскал Димче. О Димчету се у Битољу зна као о првом световном учитељу у словенској школи. То је било 1800 тридесетих година. (О овоме се зна и по утврђеним податцима с више страна.

Видели смо да је Димче учио школу у даскала Камчеша, у Ваташи, који је предавао по манастирском и новом српском методу, односно из нових српских књига.

') Апи Воле, Га Тигаше а'Еигоре, Ш, с. 521.