Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

138 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Призренска Област — По себи се разуме, да су јаки просветни и верски извори, из којих је, за време народне црквене самосталности у доцније време, црпена духовна снага и под туђом хијерархијом, вршили утицај на своју околину. Што се самога града Призрена тиче, поред тога што је и под Грцима остао у тесној вези са Високим Дечанима и Патријаршијом, у самој његовој околини било је неколико манастира, у којима се одржала наша школа манастирског метода. Првих деценија __ХЛХ в. налазимо у Призрену и издаваче разних књига и претплатнике на разне књиге.

И ако још нема писаних података, прибележена су казивања старих људи, по којима је у Призрену, првих деценија ХЛХ в., био учитељ Димитрије Гудић, родом Призренац, и да је после Гудића, митрополит Јанићије довео за учитеља Алексу Гтовопазарца. Даље се зна, да је 1800 двадесетих година био учитељ #08 Димштрије, који се доцније замонашио. О школским књигама у Призрену забележено је!) да су их призренски трговци почели доносити још од најранијих времена ХЈХ в. и то из Трста, Будима и Новог Сада, а доцније из Србије.

Од прилике године 1830 јавља се у Призрену девојка

питно да вам јавимо, осим једне ствари, а то је, да се иу овом месту почео славити први просветитељ Св. Сава. Ове године одслужио је на Св. Саву свету литургију Његово Високопреосвештенство г. Јоаким са многобројним свештенством. После службе кренуо се народ са свештеницима, свечано обученим, у школу, у којој наставља тетовску младеж г. Стојко М. Аћимовић учитељ. Пошто је осветио водицу сам г. Јоаким и деца отпеваше песму Султану и изговорише слово у славу Св. Саве, почну се скупљати прилози на школу. За доказ како су наши грађани отворене руке где се тиче просвете и добра народног, ево вам шаљем имена прилаженика, и молим вас да и у вашем поштованом листу оглјасите, како би се на овај леп пример родољубија, и друга браћа наша угледати могла.

„Његово Високопреосвештенство г. Јоаким 2500 гроша, Преподобни г. Серафим Дечански 250, Преподобви г. Симеон из Пречисте 150, благоверни г. поп Мил. 150, Браћа Јоаким и Михаил Миовић 700, Мало Станчевић за сина Серафима 500, Петре Ђорђевић из Барвеница 500, Симо Тодоровић 500, Димитрије Хаџи Ванчо 250, Матеја Колавић француски поданик 290, Серафим Хаџи Паунов 200, г. Димитрије поп Илић доктор 200, Петре Младеновић 200, Гина касап 200, Михаил поп Ђорђевић 200, Маринко поп Смиловић 200, г. Серафим Матличевић граматик 150, Јова Наидовић 150, Илија Деспотов 120, Симо Ристовић 120, Стефан Новевић 100, Стеван Стаматовић 100, Младен Сараф 100, Гавро поп Смилковић 100, Алекса и Никола терзије 100, Серафим Нешовић 100, Стојко Самарџија 100, Димо Мартиновић 100, Хаџи Тримча 100...“

1!) П. Костић, Споменица, с. 27 и др.