Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 189

Анастасија Ајнађијина и отвара своју женску школу, у својој кући:). Ова Анастасија се, за учитељицу, спремила ту у Призрену, што значи да је било учитеља који су учили децу и по кућама, и да је, већ у то доба, било доста српских књига и модерне наставе, из којих се могло спремити и за учитеља.

У то доба био је главни учитељ у Призрену Стоша Прибишко, такође родом призренац. После Прибишка немамо гласа о Србима учитељима у Призрену. А приватна учитељица Анастасија отишла је у Ниш, и српски се учитељи на мах претргли. Узрок томе треба тражити у држању ондашњега рашко-призренскога митрополита Игњатија. За његово време, у Призрену се почео окупљати цинцарски елеменат. Као свуда, Цинцари, и у Призрену, сви су знали грчки и желели су да уче грчки. Њима је требало повладити. Видећи, Игњатије, како се српска просвета нагло развија у Призрену, и како се српска школа све више национално индивидуалише, почне сву потпору пружати грчкој школи и истицати је. У ово доба, за грчку школу било је и неколико Срба призренаца... Ко је држао у рукама црквене приходе, тај је могао иматиин најспремније учитеље и најуређенију школу. Отуда, г. 1849—1850, налазимо у Призрену учитеље Цинцаре. То су били Сотир Филип и Лазар Наум,) обојица из Јањинског краја.

Тако је било са главном мушком школом све до 1800 шездесетих година. А у женској приватној школи Анастасије Ајнађијине, после Анастасије, радила је Александра Мицићева. Шта више, ова је држала мешовиту школу, и та се школа одржала све до 1862 г.

Споменули смо да је Анастасија била ћерка поп /ове Филатојевића, који се, г. 1812, доселио у Призрен из Белога Поља.

При свем том, Призрен је први од свих косовских градова добио спремне учитеље, који су нову српску наставу развили не само у Призрену, већ и у околним местима. Сви, редом, ондашњи велики призренски трговци и старешине, старали се да Призрен добије што спремније учитеље.“) При-

1) Ово је Наста Димитријевић, која је, од г. 1845, била у Нишу учитељица мешовите — мушке и женске — школе (в. стр. 48). По казивању 77. Костића, од тог братства је био и Чолак Анта. =

2) Међу претплатницима на Аверкијев превод Житија Св. Григорија и т. д. налази се, из Призрена, и учитељ Лазар Петровић. То је исто лице са Лазаром Наумом.

3) Познато нам је (Браство 1Х—Х, с. 388—8345) старање Симе А. Игуманова и Симе Михајловића о унапређењу просвете у Призрену.