Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

148 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

учитеља Василија Поп Јовановића/) а после овога, био је учитељ Јосиф А. Ковачевић. Док је Јосиф А. Ковачевић биоучитељ у Гњилану, рођени му брат Михајло, био је учитељ у Скопљу, у преко вардарској школи. -

Јосиф А. Ковачевић родио се у Штипу 1840 г. Школу је учио у своме родном месту. Био је учитељ у своме крају, па и у Гњилану. По томе што је био учитељ у Гњилану, могао је учити само школу манастирског метода. А у Гњилану је предавао из сриских књига, по србијанској настави. Доскора је било у животу доста његових ученика. И ако није још ишао у школу, добро се сећа, шта је слушао о њему и г. Зарија Р. Поповић. И он, и многи други гњиланци тврде, да је Јосиф предавао из српских књига. Ни дотле, ни после тога, до окупације Србије 1915—1918 г., бугарску књигу свет у Гњилану није ни видео.

Тако је било и са Бугарским Ексархатом у Гњиланској Области.

Нова ера у просвети у нашим јужним областима, која се отворила од Кримског рата, натерала је и Јосифа да своје знање прошири. Отишао је у Београд и тамо је,г. 1863, као државни питомац, свршио Богословију, и вратио се својој кући у Штип. Као осталим питомцима Мин. Просвете, и њему је био дат путни трошак до Штипа. И дата му је највећа, за оно време, помоћ. Је ли отишао кући или није, не види се из писаних података; тек, после некога времена, налазимо га у Русији,“ у Кијеву, где је свршио Духовну Семинарију“) Као

1) Ово је потоњи митрололитски намесник у Гњилану, поп Васа Поповић (7. 7. Станковић, на пом. м. с. 36).

Њега, као учитеља, налазимо претплатника на Аверкијев превод Житија св. Григорија (учитељ Васил поп Иовановз).

2) Ковачевић је, по доласку у Бугарску 1878 г., 21 јуна те г., поднео бугарској влади представку и ставио јој се на расположење. У тој представци је писао да је свршио Духовну Академију и добио кандидатски степен (МСбр. ХХ, с. 67).

У Државној Архиви — Мин. Просв. чувају се ова акта:

Под 1. јунијом 1863 г. ЕХе 583, Архиепископ Београдски, Митрополит Србски Михаил, пише Министарству Просвете следеће: „Услед писма Метва од 27 т. ПА 1574 т. г. шаљемо му питомце из суседних области турског царства н Црне Горе, који су овде Богословију свршили па сада се имају вратити својим кућама, с молбом да им се одређени путни трошак изда и Оле аи о сеје Јосифу Ковачевићу 13 +.“

Даље се у овом писму вели, да се питомцима, при издавању путног трошка, наложи да одмах иду, да се не би задуживали па опет остали овде.