Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 149

многи други, и Ковачевић је у Русији пришао бугарској ор-_ ганизацији. По повратку отуда био је упућен за стручног учитеља у Габрову у Бугарској, али му власти нису допустиле, и отишао је у своје родно место, Штип. Ковачевић је у више места био бугарски просветни радник, и задавао јак удар нашој општој ствари у оним странама.) Од ослобођења Бугарске, био је административни чиновник, и доспео је до високог звања. По своме домаћем васпитању и образовању, Ковачевић је и даље одржавао везе са гњиланцима. Г. Зарији Р. Поповићу, кога је оставио малог, слао је, доцније, на дар сриске уџбенике са потписом, и разабирао о својим добрим ученицима. Између осталога, и због тога се тако дуго и одржало ту гњиланаца поштовање према њему, и ако је напустио српску народну мисао, и прешао Бугарима. Ковачевић се јављао својим познаницима у Србији и из Бугарске.

После Ковачевића у Гњилану су били учитељи: Зафир Поповић, син поп Јанићијев, Василије Глигоријевић, Михајло (2) Штипљанац, опет Зафир Поповић, па Сава Поповић, потоњи свештеник у Пожаревцу, па Лешко Злашковић (Сима Дамњановић) са учитељицом Живком, потоњом Кевићком; Коста Трајић, Трајко Арсић и Зарија Р. Поповић. До ослобођења Гњилана од Турака, 23 јануара 1878 г. учитељ је био Зар. Р. Поповић.

У погледу ширења српске просвете, у вези са јужним нашим областима, стоје и оне на истоку од Србије. У свима

У прилогу овога писма налази се списак питомаца у коме стоји и: 3, Јосиф Ковачевић из Штипа у Македонији, путује до куће 15 дана, У писму од 7. јулија т. г. пише Митрополит и ово:

Димитрије Цимарета (Босна), Петар Ковачевић (Босна) и Јосиф Ковачевић свршили су подпуно, а Василије Остојић, Јован Суботић и Тодор Малешић свршили су три разреда... |

Ваш Молитвеник АЕ Митрополит Михаил

Под 17. јуном 1863 г. изишао је кнежев указ, којим се одобрава издатак за повратак питомаца „из суседних области и Шрне Горе“ у 66 +Е или 1848 гроша порез.

) У Истоку за 1875 г., бр. 34, има допис:

„Шта значи када Јосиф Ковачевић, учитељ у Штипу, који је свршио школе у Београду о трошку ове мале слободне Србије, кад је тај Јосиф ваљда из благодарности према српском народу што је се о његовом трошку школовао, дође у Зрновце и тамо пошто зашто намеће српској (црквеношколској) општини бугарског учитеља само да ова испрати натраг српског учитеља који је већ ту био“ (У одговору бугарским ђацима у Београду).