Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

150 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

градовима и варошицама дуж источне границе Србије, па и дубље, у унутрашњости тадашње Бугарске, са утицајем Србије: у политичком погледу') продирала је и српска књига, модерна српска настава, још од 1800 тридесетих година. У У одељку ћемо видети да је, у погледу грчке хијерархије, Видин ишао упоредо с Нишом, и то само по угледу на Србију, у којој је та хијерархија, 1831 г. онако брзо нашла крај.) Што се модерне наставе у пограничним местима тиче, сам бугарски писац. Јордан Иванов пишез) да је у Ћустендилу, на пр., година 1800 четрдесетих, био учитељ Србин Ланијот Мисорок. А судећи по презименима, по начину позивања, питање је, нису ли српски учитељи модерне наставе били и Лидон Рановић, Пикола Христовић, Гтавел Србин и т.д. Јер сам поменути бугарски писац пише да су ћустендилци ових година Мисиркова предходника, Кранова, отерали због тога, што је деци почео предавати по бугарском методу Љеланкастр.

О српским учитељима и српској настави у поменутим областима има доста и писаних података. Према списку Милоша С. Милојевића“), од године 1867 било је српских учитеља и српске школе с модерним уџбеницима у 18 места, и то, у Видину 2, Брезнику ], у Ломпаланци 2, у Дупници 3, у Радомиру 4 у Ћустендилу 2, у Берковици, Трну, Белоградџику и Разголу по једна школа. У неколико од ових места школа је бала краткога века; у 3 места се није могла ни отворити већ је само учитељ био упућен и били послати уџбеници.)

Српска нова књига је и иначе струјала у овим источним областима. Године 1858 дошли су нарочити људи из Ломпаланке у Београд по књиге, и само тога пута су однели у своје место преко 800 српских књига. О томе је у ондашњем београдском листу Световиду, за год. 1858 бр. 87, изишао допис ове садржине:

„Тако кад смо лане, бавећи се послом својим овд. родо-

1) Браство ХМ, с. 158—162.

2) Рг Мих. Гавриловић, на пом. M. ШП с. 458—154.

5) Сљверно Западна Македонил с. 367.

4) Српство, год. 111 с. 79 и даље.

5) Јов. Ристић, Спољашњи Одношаји, 1 с. 286 и даље, није имао списак школа при руци, кад је о њима писао на пом. месту. Има и других писаних података и јасних трагова о томе да је у оним местима било учитеља српских и уџбеника, и ако, као што рекосмо, није у свима и отворена школа