Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

162 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

су биле паковане с другом робом, па преношене под видом те робе, или у посебним сандуцима, па опет под видом какве робе, која је била допуштена за Турску. И у једном иу другом случају, ишло је то уз припомоћ пограничних српских државних органа и подмићивањем турских царинских власти. Према томе, како су, када, владали добри или рђави односи између Србије и Турске и њихових пограничних органа, онако су и српске књиге биле лако, или с муком, и великим жртвама, преношене преко границе.

„Моп прилшелмо! Примио сам ваше писмо од прошавшаго 30. марта и разумео сам за свашта, што нам писујете и умољавате. За икону коју сте имали пратити у поклон цркве сечаничке и Халил-Чауш није оставио, јавићете истоме Халил-Чаушу да пропусти вами поклон

у реченој цркви. Него ви слободно пошљите ваш поклон

који сте нама писали. — Нишевски Мутесараф Васиф

паша у Нишу 19. априла 1856 г.“ (Србске Новине 1856

бр. 124.) — Ово је писмо писано старим правописом.

— Прешао у ислам некакав Глигор, син неког лесковачког свештеника, и доспео да у Нишу врши преглед увоза из Србије.

„Кад нам пошље наша Србија књиге за децу, на граници власт мора да прегледа, јесу ли добре за Турску, подају њему да он чита. Ова прокопсана потурица почне тамо лагати: да су те књиге рђаве и да оне говоре противу цара. А Турци глупави, па мисле да је цела то истина што каже ова јадна потурица, па све уставе, те тамо у соби труну, а ја кажем нека сваки свестан Турчин узме оне књиге, нека их прочита, па да види јесу ли рђаве“... (Јединство, г. 1871, бр. 172).

Н. пр. зна се') да је разграната комисионерско-шпедитерска радња, Христодуло, у Нишу, годинама, преносила из Србије књиге за све наше школе у јужним областима.

Откако су, од 1860 г., биле пооштрене мере противу

Србију. — У џакове се метне брашна или жита, или која друга роба, а у средини се ставе књиге, тако да се не познаје да има књига. Кочијаши су правили двоструке душеме на колима и ту, међу душемама, крили књиге и преносили их.

1) Држ. Арх. Ф. Нишка Митрополија. Има доста података о овоме. Oces тога, о томе пише и С. Чилингиров (Поморавил с. 125). А Тодор 1. Станковић (Белешке о Старој Србији... П, с. 31) имао је неколико писама која су одонуда писана кући Христодула у Нишу, и у тим писмима се говорило о преносу књига из Србије. Та су писма Станковићу пропала за време окупације Србије (1915—1918).