Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 161

места итд. Вељко Крстић из с. Сиричана у Тетовској Области, односио је књиге за Тетово и Гостивар; /осиф Тешовац односио је књиге у Кичево'); Коста Јовановић-Сидић у Скопљу, држао. је код себе књиге за целу Скопску Област.“) А Шуменковићи су књигама снабдевали Дебарску, Оридску и Битољску Област. Од г. 1870 књиге из Србије за Битољску и Оридску Област доношене су и наруски консулат у Битољу, под именом славјанских књига (В. У одељ.). За Призрен и Приштину односили су књиге Саздановићи, Здујићи“) и др. Из Војводине и Београда односили су књиге Гудићи, Станимировићи, Здујићи и др. Анта Станимировић, бакалин у Призрену, држао је, једно време, и све књиге за школу. Зна се на пр., да је Неcrop Ђорђевић, свештеник из Копорића, од 1857 г., преносио из Србије књиге за Вучитрн, Митровицу, па и Приштину. Тако исто су и на Бећировцу преносили књиге Нића Кијаметовић и многи др. Већина тих људи били су и политички повереници својих крајева и српских управних кругова. За личну, приватну, потребу највише су књиге куповали трговци. Они су најмногобројнији и међу претплатницима на разне књиге првих деценија Х!Х века. Тако је билои у Бугара.)

У већим количинама одношене су књиге преко границе највише уз другу, трговачку, робу, или као контрабанд.>) Или

7) Како је нова српска књига била чувана у Кичеву, види се из овога случаја. Кад је у Кичеву била, г. 1870, отворена српска школа новога мешода, и показала се потреба за српским књигама, многа су деца, по таванима,, у својим кућама, изналазила „старе“ српске књиге, нарочито Деснарице. Тако, ученик Коста М. Ћурчић (онда се звао Коцур Михајловић), сада рентијер у Београду (у Дубровачкој улици бр. 3), добио је од некога свог друга земљопис,. сав чађав. Тај је земљопис написао био „Давидовић сав Србин“. ИМ ако не спада овде, рећи ћемо да су деца у том земљопису нашла, да су градови, о којима им је учитељ говорио, да су српски, означени као бугарски. И Коста ће се, једнога дана, обратити учитељу: „Па како, господине, ти нас учиш да су тај и тај град српски, а у овом земљопису читамо, да су ти градови бугарски...“

=) Насеља Српских Земаља књ. Ш, с. 509. — Србски Етногр. Зборник УП, с. 412—413 и др.

%) Доношењем књига за школе и народ највише су се бавили Здујићи. Њих је било више браће. Само 1869 г. било их је у животу: Спаса, Стефан, Филимон; сва тројица су били и претплатници на књигу Хаџи Серафима, Плач Старе Србије.

*) Мебр. ХЛ, с. 741.

2) Аврам Поповић прибележио је од својих земљака, и од свеште– ника Нестора Ђорђевића из Копорића, како су они преносили књиге у Ст.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 11