Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

164 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

суревњивост, и за српску су књигу, онамо, настала тешка времена.) Такво је стање настало за школске књиге, а књиге. за личну потребу, за домаће књижнице, и даље су уживале довољну слободу, и то не само по бугарским учитељима и агентима, него и по Турцима, и њиховим властима. — Докле је књига забрањивана на граници, кад се једном пренесе, могла се слободно кретати и одржавати. Било је и таквих случајева,. да су власти наилазиле и на велику количину књига контрабанд, у дубокој унутрашњости, па, ако би их и конфисковали,. ипак би их пропустили на молбу заинтересованих и интервенцију црквених власти. Па, ипак, овако је било само у северним. градовима у оним странама.

Приватних књижница је било у сваком граду доста. По томе, што су,у оно време, књиге биле и ретке и врло скупе, њих су највише-имали трговци и други богатији људи. Ја сам у многим градовима у јужним областима, дуго година, вршио испитивање ових прилика, па и приватних књижница, и држим да нећу претерати, ако устврдим, да је, око половине ХТХ. в,, било, релативно, много више књига у нашим трговачким кућама у оним странама, него сада ма где.

Стога, што су књиге приватних лица уживале слободу, оне су, у свакој кући, где их је било, као и оружје, држане на највиднијем месту у кући, на рафовима у намештеним, гостинским одајама, или у иконостасима, који су, опет, били у гостинским собама. Тодор 11. Станковић је, из свога сазнања, забележио“), а мени су многи башиноселци и велешани казивали, да је 1800 шездесетих година, у Велесу, у многим трговачким кућама, било пуних долапа (ормана) српских књига).

1) Агенти Бугарске организације у Врању 1800 седамдесетих година, тачно су знали дан и сат, кад је која партија српских књига стигла у Врање, и о томе саопштавали у бугарским листовима, који су излазили у Цариграду и Бугарској (С. Чилингиров, Поморавил, с. 129).

Године 1868 писао је кратовски митрополитски намесник непосредно Мелетију (после смрти скопскога митрополита Јоакима), да је кратовски кајмакам све црквене (2) књиге, које су донете из Србије, одузео од њега, и забранио да се предаје, и моли митрополита за интервенцију. Оригинал је у мене. Друга је пошиљка књига била у сандуцима са Службом св. Јована Рилског, која је била штампана у Београду. Конфисковане књиге биле су послате у Софију (Бљлгарски книгописљ Мебр. IX, c, 94).

2) Белешке о Старој Србији и Маћедонији, с. 19.

8) Г, Алексапдар Парлић, апотекар у Тетову, 1800 шездесетих година, као дечак, живео је у Велесу, где му је отац био лекар. По његову пам—