Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 165

Што се Велеса тиче, зна се, колико су власти 1860 г. нашле недопуштених књига, приликом вршења преметачине код Јордана Х. Константинова.) По казивању Јована Хаџи Трајковића, који је с Х. Константиновим живео као с братом, и знао Јорданове књиге, Јордан је, у то доба, имао два “средња сандука само српских књига. А, шта их је пре тога испродавао, кад је био у беди! Исто то о књигама Јордана _Х. Константинова казивао је, и писао, и жички епископ Сава Дечанац, који је био у врло добрим односима с њим. Ди"ректор Велешке Гимназије, г. Ст. Симић, показивао ми је, г. 1923, У Велесу, да се још и те године у гимназиској књижници на-лазио приличан број Јорданових, и других велешанаца, српских књига. Списак Јорданових и других велешанаца књига, који се налазе у гимназиској књижници објавио је Коста Лошен>“) Из бугарских извора“) знамо, колико је српских књига било и у тиквешког учитеља 1800 тридесетих и четрдесетих година, Камчета. — И ако је у унутрашњости Турске било, једно време, слободно држати и српске књиге, то није важило и за, Србији пограничне, градове до 1800 шездесетих година. Слободније је било, у сваком погледу, у односу на српску школу, књигу, слику итд., на пр., у Велесу, него у Нишу, па, ипак, у Нишу је ретка била трговачка кућа, која није имала и своју књижницу. Све до окупације Ниша (1915—1918 г.), постојала је у Нишу ве-

"ћењу, у свима бољим велешким кућама, онога доба, било је пуно разних српских књига.

В. даље, Летопис Матице Српске, св. за октобар 1926, Прилози и т. д. од К. Дошена. Сам сам у Велесу, у многим кућама, наишао на српске књиге из прве половине Х1Х в. — Између осталога, у братству Х. Симића још се чува примерак Вукових Српских народних приповедака, првога издања, које је Вук поклонио своме познанику Апостолу Х. Симићу.

Како су ми у Велесу, г. 1925, казивали поуздани људи (поп Јордан и др.), на годину дана пре тога, у братству Лов Костанцијевих спаљен је велики број сшарих (то су релативно нове) сриских књига.

1) Archives Diplomatiques П, 1861. с. 113—114 — Браство ХМ, с. 190.

8) На пом. м. с. 206—907.

%) АБСбр. М! — Материали с. 20. На овом месту не каже се да су тих 2—6 волујских кола књига биле српске, али не каже се ни да су биле бугарске. Међутим, зна се да је даскал Камче учко школу у Србији; да је из Србије донео штампарију, и да је штампао књиге још 1800 тридесетих година, кад су Бугари своје књиге штампали ван Бугарске, уколико су их, у то време, и, штампали. Исто тако забележено је (Др. Воја С. Радовановић, Тиквеш и Рајц, с. 409', да је Камче предавао и из нових српских уџбеника -„80 стара српска-славјанска наука“ ит.д.