Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

168 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

15) Ficropin на велики Александра Македонца. БЉлградљ у кнажев. србск. типографиа, 1844:

14) Крашка свтшена псторга за учећу се младеж, у Београду, 1849:)

1) Много је књига имао Хаџи Риста Добревић, трговац, Јања Стефановић, Топалче, терзија, Таса Милудинче. Хаџи Риста је доживео дубоку старост. У 92-ој години живота умро је, 1896 г. Све до смрти своје многе је жњиге сачувао. А многе је још за живота раздао. Мени је, још 1892 г., уступио Пљено историческа о жизни св. праведнаго Алексеа человђка божји — у Будиму 1828 г. и Житије св. Варваре, уз писмо ове садржине:

„Високо поштено словесненшем5 г-дин5 Х. Василиевићђљ Погачаревићз, здравствви.

Немам више писати, само сеу добром часу прими ваше часно писмо и раз5ђме шо нами писЗете, и ево вамђ праћамђ книжиц5 ста (га) Алезја и стаа варвара. Изасните за споменђ, ако питате за наше п5тешествје, и заради породени данђ, на 1804 лето, 20 мана, а са милости: бжиејо стго Божиа града иерусалима ми поклоници пошли смо на 1852 лето септемврил перви, а дошли на 1853 „низ 6/данљ. и тако вамђ давамђ на знане. И ако питашљђ, видео сам, оу прилепђ катђ самђљ био на ваша (р), изађо више варошђ коник... адосђ (2) у село... онда славни манастирђ поиме (2) трескбвацљ, и онде... книжицУ стар5 1 обрето 3 пандофуза за два преводена, а еданђ лакован (2) и сасђ исти записђ царђ Стефанђ кое гласи овако... аза Стефан д5шана снани и славнн цара скрпски,

и опростите намђ за повише речи за престарости и престарја лета. р5ка дрхти 1 наочари веке не видивђ.

Сотимљ остаем од братски послов (2)

1892. декемвриз 15 у голзбинљским веси, сиречђ вранце Ха(џи) Христа О. Добревићљ“.

— О Хаџи Ристи види Годишњицу Н. Чупића, ХУП, с. 281—282.

(Ово Хаџи Ристино писмо интересантно је и по називу Врања Голубињем, како су врањанци, још у прошлом веку, звали град Врање. — У свом ђачком раду (Ка историји града Врања — Годишњица Н. Чупића, ХУЛ, с. 265 и даље) изнео сам казивање овога Хаџи Ристе, како су га, у Београду, г. 1848, неки „панчевчани“ уверавали, да се Врање звало и Голубињем, и да од тога доба, Хаџа Риста и још неки врањанци, Врање зову Голубињем. И ако сам, на другом месту у том чланку, (с. 287), написао: „да се може тумачити да је суптилним грчким владикама било тугаљиво у називу Свете голубинске цркве име врана (ђ »бра5=), те су то име заменили именом голуб — Голубиње, као што се то, обично, и у других народа чини“, бугарски писац (С. Чилингиров, Поморавил, с. 107) из овога Хаџи Ристиног казивања о Врању и Голубињу, нзводи закључак, да је казивање „панчевчана“ зачетак српске пропаганде! Међутим, ако је казивање Хаџи Ристе о ланчевчанима било тачно, излази, да је тај учени човек, међу, њима знао да се Врање зове и Голубињем. Јер, доласком хороепископа у Врање, оне исте, 1848 г., Пајсија, оживео је и назив Свете голубињске цркве. — Писмо епштропа свјатоскопске митрополије (Кеана) од 5 маја 1865 г. носи адрес: Благолобивљи-