Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ_И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 167

хајловом сину, остало је још само неколико. И ако се сећам више њих, овде ћу побројати само оне, које су до данашњег дана сачуване, и које се налазе у мене. То су ове:

1) Истораа о разорени последнђмђ свалтаго града Јерусалима и о взапи Константинопола. Сочиненил стихами Вакенпемђ Ракичемљ. У Венеши 1804;

9) Чистое игледалце каторое, маикамђ, ћеркамђ, стринамђ, теткамђ, кумамђљ, пртатељицамљђ и т. д. да би една на дрзг5 попреко не гледале посвашцено иждивешемђ г. Дамјана Каузлиши. Второе Тисненте. Вљ Бедимђ.

Градљ 1808; 3) Огледало... Кирила Тетовца Пеичиновића 1816 у Будиму..... У породици Погачаревића чувала се тра-

диција да је херувику, на последњој празној страни ове књиге, записао Хаџи Риста, отац Хаџи Михајлов;

4) Првенацљ Досттеа Обрадовића у Карлштату 1830;

5) М раније сам споменуо лични Х. Михајлов примерак Новога Завета по преводу Атанасија Стојковића (Лаипциг, 1830);

6) Катаваста содержашал ве себђ разнил пћим и пбенег духовивта ит. д. Павао Јанковић, Вљ Будимђ 1832;

7) Жите и страданје с(вејтба великомученици Екатеринњг дђви премздрвла. Печатано вљ Кево-Печерскои типографји 1839 года;

8) Симе Милутиновића Сарајлије, Историја Церне Горе од искона па до новјега времена. У Ббограду 1835")

9) Голубица |, 1939;

10) Описание краткое двадесатђ манастиреџ обретаошилса во Сто Гори Авонскоћ. Солун, 1839;

1) Книга глаголема оутешћнје грђшнемљф приведена на прости азнкљ Ф Ерла 1еромонаха бегвшаго игаменђ вђ мљенастирђ лешечкаго с(вејтаго Аванаста вљ тупђљ Солзнскји и т. д. вђ лфта 1840;

12) Истшорга на великша Александра Македонца. Преведе отђ грчки Карловскји славено-болгарски учителљ. Хр. П. Василевљ, Б5лградљ и т. д. 1844.)

ђ) Ова историја била је у Врању доста распрострта. Била је у више кућа. Између осталих, имали су је и Хаџи Риста Добревић и Јанићије Младеновић (Нака Ратшајче), терзија по занату. Из записа о рођењу његове деце, који почињу 1860 г. кад му се родила најстарија ћерка, Василија види се, да је ову књигу имао још пре 1860 г. Син Јанићија Младеновића, г. Ђорђе Јанићијевић, потпуковник у пензији, и данашњи дан, из песама у овој Историји памти и зна напамет многе стихове и читава места, Г. Јанићијевић зна да је, између многих других књига, у његова оца била и књига Рана Љубичица и из ње памти одломке из више песама.

2) У свима трима нашим кућама ову је књигу могао лако читати само најстарији брат, Риста, отац професора Тих. Р. Погачаревића. Риста је учио код Тодора Ненова. Знам да сам ја, врло често, покушавао да читам ову књигу, али нисам могао.