Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

172 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

српских песама била је срећнија од оне црквених песама. И од нових песама, најпре, и најдубље, продирале су побожне песме. То су познате, ванцрквене, песме, које се певају о Божићу,“) Ускрсу, Св. Николи) и др. великим празницима преко године.

У нашим јужним областима, ове су песме распрострте и из катавасија, којих је било свуда онамо, и које су биле веома омиљене књиге, и преписивањем)

Из познатих узрока,“) по којима је врло тешко, и врло споро, продирала онамо српска црквена арија, и ове празничне песме нису певане у црквама, већ само по кућама.

Што се нових српских уметничких песама тиче, и од њих су најомиљеније биле епске песме. По моме личном испитивању, песме: У јушру рано, чим зора заплави, затим „Ах престанше, невине, око мене Шичице>) као најомиљеније песме, певане су свуда од Ниша до Орида. Али опште, неподељено омиљене песме, биле су оне о бомбардовању Београда (1862): Књигу пише Ашпр паша; У Стамбулу граду Турци Мухамеда“) и т. д. Све до 1868 г., докле није избила врло јака заоштреност између српске и бугарске струје, ове су песме свуда певане као опште народне песме.")

7) „Слава во вишних Богу, Воспбванте људе, Днес Христос рождаетса И пеленами повиваетса.“

>) „О кто, кто Никола служит О кто, кто Никола љубит Том свати Никола!е На всаки час помагает“.

8) Овај сам текст преписао из једног рукописног зборника из 1800 педесетих година. Преписан је по ондашњем правопису. Кативасија је било више издања. Било их је Малих и великих Катавасија, штампаних у Будиму и Београлу (Ст. Новаковић, Српска библиографија итд. и другде).

+ Годишњица Н. Чупића ХХХМ, с. 121—123.

Видели смо, како су се грчке владике одупирале новој црквеној арији.

5) Поред тога, што имају своју песму, сличну овој нашој, бугарски учитељи су, и текст ове песме, прекројили на бугарски и учили њој своје ученике. Ова песма, тако накарађена текста, налази се у Писаним Песмарицама многих наших људи у јужним градовима, који су, 1800 шездесетих година, учили бугарску школу. Неколико таквих песмарица из разних места у јужним областима и сад имам код себе.

5) Никола Мусулин, „Ло зоре“.

7) Ог Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија |, с. 858.