Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 100

Народне песме нису читане, већ су рецитоване, као да се певају уз гусле. И вештина је била читати народне песме. А нису певане, нити декламоване. Може се рећи да је само једна народна песма певана. То је песма Крштење Хрисшово: „Извила се гора зелена“. И та је песма из оних крајева. Мало даље видећемо, како су бугарски учитељи ову песму прекрајали, дотеривали на бугарски, и показивали је својим ученицима. Колико сам могао доцније утврдити, највише песама напамет знали су Хаџи Риста Добревић, Јања Влајинац и Хаш Тома, а најбоље су их у Врању рецитовали прота Илија Х. Лазаревић Малешевац и Таса Милудинче, певац црквених и световних песама велике репутације у Врању.) Од 1866—1874 Таса Милудинче је, у певању, испред себе имао само Николу Шпшишеџијева, бугарског учитеља.) Слушајући народне песме годинама, и много је женскиње многе песме напамет знало.

Као у Врању, и у другим већим градовима, народне песнарице су најомиљеније књиге биле и у Куманову и Тетову, и свуда, до крајњих граница словенскога насеља. Утврдио сам, да је свет, свуда онуда, с највећом пажњом слушао и читао народне песме и разна Виденија Страшнога Суда) Н, пр. Димо Јовановић-Борозан, од 1870 г., највећи поборник Бугарске Ексархије у Куманову, све до смрти (1897), памтио је, из детињства, и казивао, велики број јуначких песама из Вукових зборника.

Продирањем српске књиге, и струјањем нове српске наставе у јужним областима, шириле се, онамо, и нове српске, уметничке, песме. У погледу продирања, у народ, арија нових

) Годишњица Н. Чупића, ХХХУ, с. 122.

%) Колико је Н. Шишеџијев придобио врањанце, највише их је придобио својим лепим певањем и црквених и световних песама. Никола је певао и многе српске песме. Нико, лепше од њега, није могао певати: У /уро рано, чим зора заплави; вожд Новак тајно с војском се оправи; или песму: Ах престантше невине...; Књигу Пише Ашир Паша, губернатор Београда... и т. д. Никола је сам и спевавао песме и глас им давао. Н.пр. познату, и омиљену, песму: Жално Мата плаче и Болно ми лега Станче Попово и т. д. Лепо певање Николино бележе и бугарски

писци: А. Ишпрков (Западни. краиша. .. с. СХХђ; С. Чилингиров (Поморавиа, с. 116) и др.

%) Читање и тумачење Виденија у Куманову је увео Денко Крстић откако је био учитељ. Он је био и најбољи тумач Виденија.