Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

180 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

њости, била су писана (или превођена) на бугарском језику. У црквеној борби 1800 шездесетих година један од највећих противника Патријаршије, Неофит Рилски-Бозвели, био је ceкретар Патријаршије за словенски језик“). Као патријаршиска писма и наређења, тако су и сви државни акти, који су били намењени хришћанима, били раније превођени на словенски, а од. поменутог времена су превођени били само на бугарски језик. Владике Грци, и други прелати Патријаршије, који су долазили на епархије и разне друге дужности у нашим јужним областима, од половине Х!Х в. наовамо, почели су, још у Цариграду, учити словенски. Под околностима, које су у овом погледу владале у Цариграду и Патријаршији, они су, у ствари, учили бугарски, и с тим „словенским“ језиком долазили у своју паству. Исти је случај био и са турским, државним, чиновницима: Турцима, Грцима, Јерменима и др. И они, долазећи из Цариграда, доносили су бугарски језик, па, за Словене, и име Бугарин. По турском, државном, гледишту и потреби, да је све што је словенско у границама Турске, бугарско, и да. су Срби у Србији, сви су ови, и државни чиновници, и они слободне професије, и све месне српске говоре у оним областима називали бугарским, а становништво Бугарима. Познато је, колику су услугу Бугарима чинили само Пољаци у Турској“).

Што се тиче бугарских књига, које су продирале у наше јужне области, у Патријаршијској је штампарији, као. што смо видели, постојало нарочито одељење за штампање словенских књига, ато су одељење, према приликама, које су онда владале у Цариграду иу Турској, држали Бугари, њихови људи у Цариграду.)

Уколико су се више Бугари у Цариграду, Солуну и другим источним градовима и „на већи глас“ подизали, утолико је и језик њихов, и име, и писменост продирала у области наше, о којима се овде бавимо. Осем тога, на ширење бугарске писмености у нашим земљама утицала је и трговина. Као што је из Београда, Србије, Босне и др. северних земаља, и трговином утицала српска, тако је из Цариграда, Солуна ђ) Мебр ХУШ с. 317 и другде.

2) АБСбр. ХХТ, с. 68 и др. 5 АБСбр. МТ], с. 158. — Јорд. Иванов, Бљлгаритћ, с. 119 држи да је Јоан Ориђанин Димитрпевич написао књигу Горвоначална наука, која је

штампана у Патријаршиској штампарији, г. 1844, међутим, тај Димитрневич је био шеф Славенског одељења у Патријаршиској штампарији.