Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 179

доба и нису биле на бугарском, колико на славјанском језику. Поред лепо уређених календара разне врсте: месецослова, прогностикона, сановника, рожданика, погађача- и тумача снова и разних физичких појава; поред занимљивих анегдота и хигијенских поука и т.д., Бугари су, још од почетка, штампали велики број књига са обрасцима за разне писане саставе: за писма разним лицима, за трговину, као: облигације, рачуне, затим тестаменте, тапије, уговоре; обрасце за обраћање судовима, уџбенике за учење разних европских и источних језика и T. m.) Међу првим њиховим књигама налазе се упутства за органске законе по ЂЊулханском хатишерифу и, доцније, и по Хатихумајуну, и т. д.

Све те књиге уносили су Бугари и у јужне српске области, и оне су, садржином својом, све више придобијале читаоце. Поред осталога, код све више проскрибаване српске књиге у Турској наш је народ све више, и ако је није лако разумевао, прихватао сваку словенску књигу.

Затим, својом егзалтираном садржином, велики су утицај вршили и бугарски „политички“ и књижевни листови. Под новим политичким и економско-трговачким приликама после Кримскога рата, све јачом мешавином света из разних области, такође се почео, онамо, уносити и бугарски утицај.

Утицај бугарски, у овом смислу, спонтано су вршиле и духовне и црквене власти. Видели смо, како су се Бугари, још око половине Х]Х в., организовали у Цариграду и у Бугарској; колике су, и какве, високе положаје заузимали у државној управи, и колики су утицај вршили и на саму државну управу. Све што је из Цариграда, од половине ХЈХ в. наовамо, потицало писанога, као, на словенском, било је писано на бугарском језику. Готово сва словенска писма Патријаршије, која су била упућивана словенској пастви у унутраш-

') А. Теодоров, Бљлгарски книгописђ (Мебр. 1Х, с. 48). — У кући, у којој сам одрастао, било је неколико календара. Било их је и српских и бугарских; било је и црквених месецослова. Не сећам се чаје је било издање, и из које године, али знам да је један бугарски календар био највећи — књига од 20 штампаних табака. Већ подеран, потезао се по кући све до 1900 г. Сановник и рожданик у њему био је толико опширан, да је још дуго после ослобођења (1878), често, од јутра до увече, ношен по комшилуку, да сеу њему тражи значење ноћашњих снова. Старији људи су га тражилн због снова, а млађи због погађања среће у љубави и судбине. — Спуштало се пшенично зрно у један круг са 10 преграда и читао се одговор за сваку од тих преграда,

12%