Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

184 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

писменост продирала у наше јужне области, у односу на наставу и писменост, јавиле су се и значајне промене. Већина писмених људи, који су били, у првој половини ХЛХ. в., израђени под утицајем манастирске и нове српске наставе, до краја су остали неприступачни утицајима бугарске писмености, док су млађи, они, који су, ма на који начин, дошли у везу с бугарском писмености, и они, које су прилике јаче ангажовале у новим пословима, и који су трчали за новином, грабили су се за оним што је ново, модерно, што је „високоучено“, тим пре, што су те новине наилазиле поступно и неприметно. Тако се јавила околност, да се сви, у 1800 шездесетим годинама, старији људи позивали и потписивали на српски књижевни начин, на ил, икб и ичђ, и у свима својим писаним саставима задржали битне ознаке свог матерњег језика. И ако позивање на ов и ев, ни у доба, о коме се овде бавимо, није означавано као бугаризам, већ пролазило као начин словенскога пашрпархалнога позивања, оно је прихваћено и као новитет у том погледу, као потенциран патриархалан начин позивања.)) По томе, што је дотле, код неписмена света, у ширим масама, позивање било највише на ов, тај су начин позивања и као новитет, лакше примили они, који су учили бугарску школу. Тако се само и може објаснити, да су се толики изразити противници бугаризма, који су, зрелином свога доба, припадали 1800 шездесетим и 1800 седамдесетим годинама, позивали на ов“) У писаним саставима, које ћемо мало ниже исписати, видећемо случајеве, где се отац позивао на ић, а син, и ако свестан Србин, на 08,5)

') Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Прилеп и његова околина... с. 151—157.

2) Н.пр Денко Крстић, који је, као српски првак у Куманову, умро у затвору у Приштини, 1882 г., и ако је писао на свом месном говору, помешаним са српским књижевним језиком, стално се потписивао на ов —- Крстов. — Коста Стаменковић син Стаменка Стошовића-Торовелца из Врања, и ако је био већи, него отац му, противник бугаризма, и залагсо се за српску школу, и писао српским језиком, стално се потписивао Стаменков. Тај начин потписивања био му је модернији, и више високоучени, но онај како му се отац увек потписивао, на ић, Стошовић.

7) Готово сви од реда бугарски писци, сасвим једнострано, у основи погрешно, схватају позивање на ов и ев, као бугарски начин позивања, као бугаризам. Због тога, гдегод могу, подвлаче тај факат, као, у своју корист. Бугари у том иду тако далеко, да и таје и ниште, гдегод могу, потписе на ић, ико, иче, и ако овај последњи начин хоће да сматрају за свој. Због малога простора за ове ствари, да наведем само један случај. Кад сам у лето