Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

186 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

презимену на ов и ев у Врању. Врло ми је непријатно, и жалим, што морам да поновим, да је расправа Иширкова / рад Вранл и вранско-културно-географски и исторически б5лшки, Софија 1908. г., сва тенденциозна и нешачна. Он је ту своју кратку расправу завршио закључцима да „Вљ надгробнитђ плочи случаино се запазили натписи отђ турско врђме, писани на литературенђљ бљлгарски езикђ какљвто е слбдниатђ OTB 26. ман 1875. година: „помани Господи душата на раба Софиз и супруга на Зафира Лновљ“ (с. 25).

И ово су аргументи бугарских писаца о бугарској народности врањанаца!

Баш и да се Зафир Јањин, како би се у Врању рекло, онако позивао, и да је сам Зафир Влајински дао концепат за овај натпис, требало би питати, ма кога било врањанца: шта је Инговље У ствари, истина је ова: У турско доба надгробно камење доношено је из Скобља. Тамо су и натписе тесали. Из Врања је, у оваквом случају, слато име покојнице, чија је била супруга, и дан смрти, па је тамо, у Скопљу, тесач, или сам, илис каквим „познаваоцем“ и литерарног бугарског језика срочио и истесао натпис који, ето, служи за доказ и једном, иначе доста озбиљном, бугарском писцу, да се врањанци у шурско време позивали чак и на „лишерашуренљ болгарски езикђ!“

Исто тако је негативно интересантан податак А. Ишпркова“), да се отац Зафиров позивао Јанг Влаиноцље. Мало даље износимо неколико писаних података из 1800 четрдесетих и 1800 шездесетих година, на којима се налазе и својеручни потписи Јање Влајинчеша. Видеће се, да се он потписивао само: Јања Стошић или Јања: Стошовић и Влапнацо (а на Влаинљц). То му је било братствено презиме: Влаинци. Они имају традицију, да им презиме долази од бабе, која се звала Влајинка. Они воде своје порекло из пчињског села Црвеног града. Влајинцима се ово братство зове, кад је о братству реч, а појединац од њих звао се Влајинче. Тако се и Јања звао Влајинче, и ако се, на оном месту, и потписао Влашнацо. Влаинче се позивао и пошписивао још Јањин отац, Стоша. У списку сотечника на превод Монаха Неофита, Слзженје еврећско, између осталих имена из Врања, био је и

1) Ha noM. M. Cc. 25