Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 187

Croma Влаинчел) Па и син му Јања звао се Влајинче. Тако се и синови Јањини: Зафир, Тома и Риста, сваки за себе, звали Влајинче. Још је жив Риста Влајинче. Тако су се звали, а од 1800 седамдесетих година сами су сеи потписивали Влајинац.

И турски су Јању писали Влајинче. У силах-тескери (исправа за ношење оружја на путовању), из 1864. г., стоји турски записано име Јања Влајинче. Има сачуваних писама од разних лица, у којима се спомиње Јања Влајинче, и у свима, по ондашњем, стоји Влаинче.“)

Још нешто.

Јању Влајинца звали су Влајинче и по другим местима. — У писму кумановскога економа Димитрија скопском митрололиту, од 13 септембра 1873 г., стоји: „Примих ваше молитвено писмо и разбра што писујете. Заради писмо врањско, (за Врање) а га дадо на Тасу Србинче, кои много пута самђ са нега испратилђ, и е билђ сигуранђ, а сега се трефуе сасљ нега у хан Кара Стаиов слуга и на Инчу Влаинчета синђ, и у хан легаики му га украле...“

Као Јања Влајинле, сви су седруги врањанца, понаособ, звали, многи и потписивали, на че: од Божинци — Харштон Божинче; од Голичевци — Таса Голичевче; од Бунушевци Тома Бунушевче; од Марганци — Јованче Марганче; од Топалци — Риста Топалче; од Марчинци — В. Марчинчеи т.д. А. Ишпрков“) хоће да тврди, да се као Влашнљц изговарала у Врању и имена: Лесковоц, Корбевоц, Иововец, међу тим та имена, како су изговарана, и како су писана пре 80 година, тако се и данас изговарају: Лесковац, Корбевац, Јовац итд. О томе наводимо у овом одељку и писана документа из времена пре

7) У списку приложника за грађење Врањске Саборне цркве, г. 1837, читамо и име Стоша Влашнче; у запису на икони у истој цркви чита се такође Стоша Влапинче (Љуб. Стојановић, Стари српски записи, бр. 10507.)

2) Колико је име Влајинче везано за Влајинца, најјасније ће се видети из овога случаја. Унук Јање Стошића-Влајинца, син Зафира Влајинског 'по Иширкову ЛМеповљ), Ог Милан 3. Влајинац, сада професор Београдског Универзитета, записан је био у основној школи у Врању као Влајинче; тако се и позивао све до матуре. Онда је променио позивање на Влајинчић, и тако се позивао ина Београдском Универзитету, и на оном у Наје ап дег ЗаПс. Тек у Халу, кад је требало да се промовира за доктора, променио је презиме на Влајинац (Ог Милан 3. Влајинац). Уосталом, што се тиче презимена Влајинче, други бугарски писац, С. Чилингиров (|Поморавил с. 114) Јању Влаинца пише не С. Влаенче.

3) На пом. м. с 33