Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 211

Два писма писана нишком митрополиту улазе у 1800 шездесете године. Али и по њима ће се још више видети каква је, и "тих година, владала писменост у Лесковцу, и колико је месни лесковачки говор у тим писаним саставима проткан књижевним српским језиком. Не заборавимо, да је баш у ово доба у Лесковцу главни учитељ био Симеон Андон Софијанац, о коме бугарски писци хоће да тврде да је у Лесковцу предавао „бугарски“ ').

Ево садржине тих писама:

Високопресвеценћиши свети Владико

Ми доле подписанни свешени раби твои налазећи се у вароши лесковца Покланчтоћи се коленопреклонно и лобимо вашу светуто десницу и налазећи се покорни свагда на вашу архипастирску заповестђ и мег Покораватоћи се шо сте испратили Попа косту секелно сасљ турчина ради вашу бакно и занову мирпо по дужностђ бакпо смо исплатили и нову мирпо ће да платимо. Понешцо ће останемо дужни за мало време сасљ Покорностђ по обичато свеценическји тражимо Ф ваше архипастирство, а ни продужите мало време до светли ранггелђ и тои кусур ће исплатимо. него имамо нужду велику Фф секелпо Папа косту. еданђ данђ искаше не уапсиу народну апсану сви насљ. и тои насђ ушкодило много ако би имало заповестђ с ваше Крзаршество такво поруганнје на свешценическји чинђ ти намђ прати светји владико заповестђ да дођемо предђ тебе сви у нишљ та не затвори у кале. зашо Папа коста да не затвара у лесковацљ. него, свети владико, како друге године шцо е било. по обичаи два кола су изишли по селима. ми наодимо за право сасђ вашу молитву да искочи и папа коста сасђ турчина трећи колљ за поскоро докле се собере по селима и ми ће ти исплатимо а не као до садљ шо е седел безђ после да гледа само да се наеде и напје па да чини распру међу братла.

Ми же смирени и Благопокорни Синови ваши коленопреклонно покланжоћи се на вашу Преосвецену молитву

у лесковацљ 2 луктомврја 1862 г.

Био је један од првих грађана у Лесковцу онога доба. И отац Тодоров је био угледан лесковчанин, Хаџи Стојан, који је ишао на поклоњење Христовом Гробу 1836 или 1837 г. — Сотир Тодоровић и Тодор Тодоровић, угледни лесковачки трговци, које су Бугари убили за време окупације (1915 —1918), унуци су овога Тодора Стојановића, (Ср. Динић, Бугарска зверства у Врањском "Округу... 1, с. 16.)

1) С. Чилингиров, Поморавил, с. 136.