Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 217

која се у њему спомињу и по природи издатака, ради којих је тај темесук и писан. Године 1838 ишла је у Цариград једна депутација од 70 врањанаца, пола хришћана пола муслимана'), и ова признаница (облигација) из тога је времена.

Темесакђљ лутђ гроша 116 о е далђ михаила на екмекчијо 8 станболђ и по слово сто и шеснаес гроша дат, па 200 гроша на стаменка калиманца и по слово две сте гроша. азђ Ђока миша, дна стеорца давамо рзкописанје и заради сиротинско зверение, алексо чакарф добри плаци горне сзме.

(Оригинал је у мене)

Говорећи о учитељевању Анђелка Цветановића у Врању, навели смо казивање старих људи у Врању, и Анђелкових ученика, по коме је, нарочито лрвих година свога учитељевања, сам Анђелко писао све главније, опште, ствари у Врању. И позната“) тапија била је у хартијама мога оца, бив. Анђелковог ученика и кумића, и он је казивао да је тапију писао сам Анђелко. И други Анђелкови ученици познају Анђелков рукопис. Има их још и данас живих (г. Зафир Михајловић трг. и др.)

Има још доста сачуваних писаних састава: тестамената, представака и приватних писама, на којима су сачувани потписи неких Мартиријевих ученика, и они гласе: Ха(џи) Христа Тасевићљ, Анша Костовићљ, Столнљ Аншовићљ, Ина Стошићљ (доцније Стошовић) и др.

(Оригинали су у Државној Архиви (ф. поклон и т. д. од Д-р Јов Хаџи Васиљевића)

У истој фасцикули докумената у Државној Архиви, чува се својеручно писмо Хаџи Ристе Тасевића, од 23 јуна 1868, које је писао скопском митрополиту Пајсију.

Ha тестаменту од 16 јула 1842 г., по коме прима део очевине Стамена, ћерка Хаџи Ристе Погачара, који је писан по обрасцу руско-бугарске редакције, Мартври (сведоци) су:

Мита Дадинче, Ана Стошовићљ, Ђока Џоковићђ, Стаменко Стошовић и Мартврђљ Стоилко георђиовићљ

Према годинама рођења, и према моме сазнању, сви су ови ђаци Мартирија Хилендарца.

(Оригинал је у Државчој Архиви — Ф. поклон и т.д. од Д-р Јов. Хаџи Васиљевића).

!) Д-р Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Стара Србија, Џ, с. 116—117. 5) Д-р Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија П. с. 381.