Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ O de

дал нити едну пару. и еве ти праћамђђљ 2 беле Мешдле. отђ мојо страну те чину већилђ и ако ти потражи шаити за већилукђ и све ће ти каже сасђ уста господинђ Стаменко и господинђ харитонб. они ће ти искочив шаити како самђ те чинал већилђ за да му чиниш дави:о, и да пратишњ заптијо и ужретђ да платишњ да га докарарб. и у нЂга има сенетђ мои и да видимо што писуе у сенетђ. Ако нецо друго да ти проговори, заради трошакђ по пут шо трошила, нека извади сенетђ, Ако писуе, да му плату. А онђ куде харчил по механе нека си плати. 1873. Полиа 18 И тако остаемђ Ваш добро Куманово желателђљ _ вашђ во хртђ молвеникљ икономђ попђ димитрја

Крашовска област — Видели смо колико је школа манастирскога метода у Кратову, све до 1800 седамдесетих година, била на великој висини и цењена у свима областима на левој страни Вардара. Као у току свих векова под Турцима, и У ХЕХ в. се у Кратову јављају, за оно време, обилни писци, о којима се може рећи да су први у свима јужним областима. То су били јеромонах Хаџи Јоаким“) п Димитрије Кратовали Ђеорђијевић.

О Димитрију Кратовали Ђеорђијевићу до сада сеу литератури ништа није знало о овим питањима. О њему се позитивно зна, да је родом Кратовац; сам се и потписивао Крашовалиш“) што, на турски начин, значи Кратовац. А о јеромонаху Хаџи Јоакиму се погрешно држало да је кичевац и, по турском називу Кичева даје био познат под именом Крчовски. Ту је погрешку исправио бугарски писац Јорд. Иванов још 1906 г.“) Али још то Иванова мишљење није ни продрло у литературу, а сам он се покајао, и у своме спису/) који је штампао за време окупације Србије (1915—1918), поново Хаџи Јоакима зове Крчовским м. Кратовским>). Као што смо још у

") Потписивао се и Хаџи Јоаким и Јоаким Хаџи.

=) На превеленом Прогностикону (8. даље)

") СЂверна Македонил, с. 364.

8) Бљлгаритћ вљ Македониа, с. 207.

7) Познавајући бугарске писце, може се тврдити да су они, још први пут, тенденциозно, на Митаритвима, место Кратовски, прочитали Крчовски, само да тиме спроведу уверење, да се бугарски осећало и у самом Кичеву; да с сами „кичевци“ свој језик сматрали за бугарски, и т. д., И у томе су поједини бугарски писци отишли у другу крајност: и тврдили су нешто што никако и не постоји. — А. Шопов (МСбр. 11, с. 61) је пронашао и утврдио чак, да