Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

236 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

уводу споменули, бугарски писци су јеромонаха Хаџи Јоакима, по својој недопуштеној тенденцији, м. за Кратово, везивали за Кичево, и ако се ни по коме стварном податку никаква његова веза са Кичевом не види, и, да и сви сигурни податци сву Хаџи Јоакимову радњу везују за Кратово и градове око Кратова. Шта више, и сам месни говор, који је Хаџи Јоаким употребио у својим списима, упућује само на области на левој страни Вардара и највише на Кратово и Кочане'.) А у коликој су, бугарски писци, заблуди, кад Хаџи Јоакима увршћују у ред својих Софронпеваца, којн су по њима били Први ковачи првога новоблгарскога језика, и Хаџи Јоакима сматрају за неуморна апостола блгарштине у западној Бугарској (наше јужне области), видеће се из самих његових списа, из којих ћемо, мало ниже, исписати по неколико одломака.

О раној младости ова два кратовца ништа не знамо. Изгледа да су били вршњаци, а тачно је да припадају првим деценијама ХЈХ в. По њиховим белешкама, списима, који су нам познати, обојица су исте, школе манастирскога метода. "Обојица су добро знали и грчки и преводили са грчкога. Видели смо да је Д. Кратовали био учитељ и за грчки у Скопљу и Нишу. А јеромонах Хаџи Јоаким био је у Кратову и другим околним местима. О Хаџи Јоакиму има мишљење“) да је неко

је Хаџи Јоаким из села Осломева у Кичевској Области. — Сељаци у тетовским селима, које је А. Попов, испитивао о Кирилу Пејчиновићу 1800 осамдесетих година, „знали су му казати“ чак да је Кирил учио школу у Бигорском манастиру; да му је учитељ био неки Иовг; да је тај Иовљ био доцнији јеромонах Јоаким, који је био учитељ у Кичеву. — Тетовски сељаци, који мало што знају шта се пре њих у њиховим селима догађало, знали су, по Шопову, ко је када био учитељ у Бигорском манастиру; код кога је Кирил Пејчиновић учио тколу и, шта је било са тим код кога је Кирил Пејчиновић учно школу. — Ако ништа више, те Шоповљеве измпшљотине дале су повода другим бугарским писцима, да изводе закључке и тврђења, да је Кирил Пејчиновић био ученик јеромонаха Хаџи Јоакима, и ако се он раније но Хаџи Јоаким јавио са својим штампаним списима и са својим преводима са грчкога.

Исто такве податке о Хаџи Јоакиму „прибрао“ је и Ефрем Карановљ (МСбр. IV 295—926).

По овим „податцима“ и Иордану Иванову се учинило згодно да се прошире територије бугарских земаља и над Кичевом и Дебром. Због тога је, 1816 г., и одустао од свога ранијега мишљења да је Хаџи Јошиким Кратовски, а не Крчовски.

|) Треба пажљиво прочитати одломке из Различна поучишелна наставлента, које сам овде исписао, или ма који Хаџи Јоакимов превод, који мало ниже наводим.

2) Годишњ. Н. Чубића, ХХХЦ с, 205—206.